RTV Teorija i praksa

istraživanja u programu. Radovalo me je jer se zaiažem u Komisiji i Komisija je prihvatila to zalaganje, da u svakom centru ocenimo i na bazi tih ocena po centrima sačinimo jedinstvenu analizu za Jugoslaviju o primeni naučnih rezultata u praksi. Imam utisak da osim poljoprivrede nema oblasti društvenog života kod nas koja tako pomno i angažovano ugrađuje u vlastiti hod ono do čega dođe istraživanjem vlastite prakse, kao što to čine radio-televizijske kuće u Jugoslaviji. Kažem, to je utisak. Ostaje da to proverimo na osnovu zajedničke analize. JELENA BABIĆ-ERLEMAN: Zbog več poodmaklog vremena, kratko ću napomenuti još neke od zadataka koji su definisani opštim zadacima radija i televizije, a o njima do sada nije bilo reči. U predlozima planova programa radio-televizije posebno je naglašeno pitanje obrazovanja. I prošle godine na godišnjoj konferenciji Centra govorila sam na temu obrazovanja i kako je ova oblast delovanja zapisana u Predlogu plana programa radija i televizije u uobličenim temama i emisijama. Napomenula sam da u predlozima uvek ima tema koje se odnose na školstvo i njegovu reformu, ali do njihove realizacije nije dolazilo. Na taj način predlozi programa i u oblasti reforme obrazovanja ostaju mrtvo slovo na papiru. U poslednjem broju časopisa „RTV-teorija i praksa” piše: „Reforma je pala na ispitu i niko nije zadovoljan - ni 'profesori, ni đaci, ni roditelji”. Nova reforma reformisane škole je na pragu, a mi, naročito televizija, ostajemo po strani. Nedefinisano je ko njom treba da se bavi. Sigurno je da reformom ne treba da se bave obrazovne redakcije, jer je njihova koncepcija drugačije određena. Mislim zato, da je krajnje vreme da se ovoj temi ozbiljnije i sistematičnije priđe. Sigurno je da je važan i sport, ali verovatno i to školstvo nešto znači, pa bi zato i moralo biti predmet rasprave i ocena. Kada učestvujete u javnim diskusijama, onda ste direktno izloženi pritisku javnosti da se reforma školstva nađe na programima televizije. Radio se bavi reformom, ali očigledno to nije dovoljno. Kolega Plavšić je govorio o kredibilnosti. Molim vas, kakva je to uverljivost neke poruke, ako, recimo, Školski program upoznaje učenike sa raznim zanimanjima, na primer - govori o

29