RTV Teorija i praksa

za njega, a to je dobro i za Ameriku, jer slike ostaju u Americi. Jedne godine on kupi sliku, pa se oslobodi poreza, a druge godine pokloni sliku muzeju i opet se oslobodi poreza. Kada je reč o likovnoj umetnosti i publicitetu na koji današnji umetnici nisu mnogo imuni, č'menica je da je ovde lako prodati sliku za 5 000 dolara, za deset i dvadeset hiljada dolara, mnogo lakše, nego recimo u Jugoslaviji prodati za sto miliona, ako se čovek probije. Lakše je, takođe, kada se ovde probije margina publiciteta, onda to ide u ritmu koji je daleko ugodmji nego što je to u Evropi gde umetmk vodi stalnu borbu za samodokazivanje. U Americi, onog trenutka kada je slikar ušao u dvanaest prvih galenja u Njujorku, posle to ide samo od sebe. Galenje rade sve oko tog slikara. Naravno, to je debela cena koja treba da se plah Galerije uslovljavaju od načina slikanja, do ekskluzivnih prava, tako da shkar kao i dobro plaćeni sportist postaje rob. Ovo je možda mehanička analiza, ah ima tu nekih faktora koji su odlučujući. Ja ne vidim drugog razloga da jedan grad od betona i bez kulturnog nasleđa kao što je Njujork, tako naprasno, za dvadesetak godina, postane metropola svetske kulture. AŠ: Mislite, dakle, da su finansije tu bitne. Činjenica je da je Pariz koji ima bogatiju tradiciju i kulturu svojevremeno dao Pikasa, ili recimo, Hemingveja, koji nisu Francuzi. Da li je Pariz u našoj kulturi ostao Meka umetnosti? Interesuje me da li su u Njujorku bitne isključivo finansijske komponente ili dolazi do procene i pravih umetničkih vrednosti? G M.: Sigurno da se zna šta je prava vrednost Njujork dokazuje izborom onoga što izlaže i onog što kupuje da ima i ukusa i da zna šta je vrednost Tu nema sumnje. Pogledajte Metropoliten ih Muzej moderne umetnosti, galerije... To su nesumnjivo izvanredne kolekcije i nema sumnje da Njujork zna šta radi. On vodi pohhku ko]a če dovesh do übrzanog razvoja američkih vrednosh. A.Š. ■ Malopre vas je neko pozvao i vi ste tečno govorili telefonom španski. Čula sam vas kako govonte francuski i engleski. Verovatno da je znanje jezika neophodna podloga za bavljenje novinarstuom, pogotovo u oblasti spoljne politike. Da li ste jezike učili pripremajuči se za ovu profesiju? G.M.: Imao sam sreću da živim u inostranstvu. Otac mi je radio u diplomahji. Živeh smo u Južnoj Americi dve godine, u Francuskoj pet Engleski sam shm naučio, Treba korishh sve mogućnosh za učenje jezika. Dvadeset miliona stranaca prelazi našu granicu. Susreh su, možda, korisniji od tečajeva na

191