RTV Teorija i praksa

Kolarčevom univerzitetu. Kontakti sa Ijudima koji vam dolaze u kuću veoma su značajni za učenje, A.Š.: Kažete da ste sami naučili engleski. Amerikanci govore veoma brzo, nije ih lako razumeti. Vidim da se veoma vešto snalazite komunicirate, izveštavate. Šta znači učiti sam ? G.M.: Pomenuo sam da sam pet godina učio francusM jezik Pedeset odsto englesMh reči u svakodnevnoj upotrebi, verovatno, sadrži isti koren kao francusM i latinsM, tako da su mi složene reči koje se upotrebljavaju u političkoj konverzaciji i bile poznate. Pitanje je bilo samo kako da naučim da ih izgovaram. Ovde sam več dve godine. Čitam novine, slušam radio, srećem Ijude, jezik ulazi u uži, A.Š.: Ranije je bilo naših novinara koji su godinama bili izveštači a da nisu znali jezik zemlje iz koje su dopisnici. Da Li je to vreme prošlo? Primetila sam da američki novinari koji duže borave u našoj zemlji znaju srpskohrvatsfd več kad dođuv u Jugoslaviju. G.M.: U početku je teško i za Ijude koji po dvanaest godina uče u školi englesM jezik, jer treba razumeti govor crnaca, pa južnjaka, sleng..,EnglesM je za mene bid oduvek najteži jezik EnglesM ima mnogo varijanti. A.Š.i Vi ste imali prilično novinarsko iskustvo, ali mislim da je s izveštavati iz ovog modernog Vavilona, grada gde su Ujedinjene nacije, centar finansijskih moči i raznih nacionalnih interesa izuzetna odgovofnost? G.M.: Ukupno gledajuči, Amerika je jedno surovo, racionalno društvo bazirano na zajedničkom imenitelju novac, koji potpuno menja naše koncepcije o vrednosti. Jedan pekar koji socijalno nije visoko postavljen, po evropskom uzoru, ovde ima deset pekara i milion dolara, po ugledu društvenom ovde jes na istom nivou, možda još i ugledniji od jednog inženjera koji zarađuje 100-200 000 dolara godišnje. Novac je ovde koheziono merilo na koje su svi pristali kada su došli. Kada je reč o Ujedinjenim nacijama, mi svi imamo iluziju i želju da to bude međunarodni forum koji če đa rešava na bazi pravde, večine, principa, da taj forum rešava svetske probleme na miroljubiv način, da ne bude više ratova ... Onda se čovek ovdes suoči sa besMajnim sedničenjima, konferencijama, sastancima koji počinju uvek dva sata kasnije nego što su zakazani sa biroMatsMm pristupom koji stvara izvesnu impotenciju u odlučivanju. Tako je prva faza - razočarenje. Kasnije shvatite da je svet takav i da su Ujedinjene nacije odraz tog sveta i kolikogod imali volju, rešenja jednostavno nema bez učešča

192