RTV Teorija i praksa
Studenti Pravnog fakulteta su tražili kako saznajemo, da se ukinu pismeni ispitf Oni tim, u stvari, ispoljavaju svoje osećanje duha vremena (reklo bi se - malo preterano, ali to je svojstvo mladosti). Zanimljivo je da su još pre dvadesetak godina na Pravnom fakultetu studenti održavali takmičenje u govorništvu i da je otuda Radio-televizija Beograd dobila neke svoje današnje ugledne novinare-spikere. Danas se poezija i proza ne štampa samo u knjigama, nego i na gramofonskim pločama u interpretadji samih autora ili umetnika - majstora reči. Novinari, a sve češće i književnid, koriste magnetofon da „zapišu” autentičan govor zanimljivih ličnosti i potom prenose taj govorni „materijal” u svoje radove. „Usmena civiiizacija” je diktirala i druge promene i čeka odgovore na ranoga pitanja koja postavlja. Svakodnevno čete voditelja se improvizovanim govorom obraćaju slušaocima. Zbog obaveza prema Zakonu o javnom informisanju kompletan program Radio-Beograda se danonočno snima i čuva do određenog roka, jer je velikim delom „živo”, neposredno izveden. Zahvaljujući modernoj tehnici govor danas može da ostavi zapis, zvučni dokument i ne zavisi samo od traga koji je ranije mogao ostavljati jedino u pisanom obliku. Kažemo; ušli smo u „usmenu civilizaciju”, a reč je zapravo o povratku u - usmenost Govor je izvoran, praishodni (piši kao što govoriš). Naravno, to ne znači da je pismenost „najzad” ugrožena ili čak „osuđena na propast”. Naprotiv, ona je trajna i nezamenljiva kao sve velike Ijudske tvorevine (pozorište, slikarstvo itd.) koje su s društvenim i tehničkim napretkom često doživljavale periode novog poleta i oslobađale se sebi nesvojstvenog, dublje se približavale sopstvenom izrazu, nalazile svoje pravo mesto. (Pravo mesto - ne kao redosled, ne kao hijerarhijski raspored.) Preobilje usmenosti donelo je nove ili bolje - izbacilo u prvi plan neke postojeće jezičke probleme. Veliki broj voditelja koji svakodnevno, naročito u radio-programima, čak i po više časova, poluimprovizovano i improvizovano vode razne vrste ozbiljnih i zabavnih emisija, pored duhovitih iskrica, pritisnuti potrebom popunjavanja predviđenog vremena, prinuđeni su da „proizvode” i silne količine praznoslovlja, Možda će nekome govorne