RTV Teorija i praksa

akrobacije biti korisne (za napredovanje u voditeljskoj karijeri) ali siušaocima svakako neče. Druga vrsta praznoslovlja, nazvana i „birokratskim jezikom”, ima nekiput obrnuto poreklo - težnju da se sav živi život sabije u ograničeni vremenski isečak, pa u nemoči da se to i postigne pribegava se upotrebi stereotipnih, klišetiranih fraza. Kako poreklo „birokratskog jezika” nije uvek ovako „naivno”, već ima dublje socijalne korene, to se često iza dimne zavese njegove kritike naziru druge pobude i upučuju strelice na sasvim druge mete. Događa se da kritika „birokratskog jezika” i sama bude hermetična, šabloniziranih izraza (samo sada iz drugog fonda fraza), isto tako dosadna i beživotna, Među odgovorima na jezičke izazove vremena ističu se dva koja su, čini se, manje rešenja, a više nov problem. Jedno je „brzogovoreči” stil, koji karakteriše pojedine spikere, voditelje, emisije, pa i čitave radio-stanice. Ovakvim načinom govora kao da se više želi demonstrirati ritam modernog vremena, poslovnost i sažet izraz negoli da se održava stvarna komunikacija sa slušaocima. Drugačije reagovanje na „haos” savremenih jezičkih prilika je propovedanje povratka „najdubljim korenima”, nostalgična težnja za „našim starim, lepim, raspevanim narodnim jezikom”, kojim praktično danas više niko ne govori, pa ni njegovi zagovornici. (Kako nam samo čudno zvuči oplemenjeni, raspevani govor velikana naše romantične glume, sačuvan na retkim gramofonskim pločama.) U savremenosti se moramo zalagati za očuvanje duha i suštine svoga jezika, a ne za reanimiranje „muzejskih eksponata” i njihovo nametanje životu. Neki smatraju novom jezičkom pojavom uvođenje psovke, „bezobraznih” reči i izraza u javni saobraćaj. Međutim, to je ponajmanje jezičko pitanje. Pre če biti da je reč o refleksu savremene „seksualne revolucije”, detabuiziranju tema iz oblasti seksualnog života, još jedan prilog oslobađanju ličnosti frojdistički shvaćenim oslobađanjem psihičke energije angažovane za ulogu cenzora. Neophodna je veča briga o jeziku i sa ove i sa one strane mikrofona i ekrana i orijentacija na lektore u tim kućama kao na stručne, ali ravnopravne šagovornike onima koji redovno, profesionalno istupaju pred mikrofonom, kao i organizacija unutrašnjeg rada na negovanju jezika na takvoj osnovi. Pri izboru novih poslenika za takva zanimanja treba poštovati strožiji kriterij pri oceni njihovih govornih i jezičkih kvaliteta.

151