RTV Teorija i praksa

Potrebno je mnogo više i tako reći svakodnevnih rasprava o spornim pitanjima i kfitičkih ocena jezika sredstava javnih komunikacija, pozorišta, predavanja, školske nastave, u časopisima, štampi, na radiju i televiziji. Napisi dr I. Klajna izgledaju kao primer uspešnog tretiranja jezičkih problema interesantnog kako za profesionalno zainteresovane, tako i za širu publiku. Rasprave o jeziku trebalo bi osloboditi službe drugim ciljevima (nacionalističkim i antinacionalističkim, socijalno-reformatorskim, i tsl). Takve rasprave, ako su potrebne, neka se vode otvoreno i na „svom terenu”, ali i tada - bar što se jezika tiče - čistim i jasnim stilom. Smisao i društvena vrednost današnje borbe za jezik je, smatram, u osposobljavanju svakog pojedinca za svestranije učešče u društvenoj komunikaciji, proširenju čovekovih mogućnosti usvajanja kulturnih, umetničkih, naučnih i drugih tekovina, razvijenju sopstvenih izražajnih sposobnosti i stvaralaštva - a to se postiže usavršavanjem jezika i njegovim negovanjem, jer je upravo jezik taj medij kojim se ostvaruju ovi ciljevi.

MOZAIK I MEDIJI

Prema dosadašnjim saznanjima novine više angažuju levu polovinu mozga a televizija desnu. Leva polovina mozga je racionalna hemisfera u kojoj se verbalni materijal logički prerađuje, desna polovina prihvata i obrađuje slike i sintetizuje ih u celinu. O tome je ElizabetNele-Nojman (Elisabeth Noelle-Neumann), rukovodilac Demoskopskog instituta u Alensbahu u SR Nemačkoj, govorila na sastanku Međunarodnog udruženja novinskih izdavača u Ženevi.

APA, Nr. 21.

152