RTV Teorija i praksa

televiziji da se razmahne i silom je zadržavao u „eksperimentalnoj fazi”. 7 Ovaj strah je übrzo nestao. Danas je svakoj vladi jasno da je televizija najjače uporište vlasti i najmoćnije sređstvo za održavanje reda i režima - bilo kakvog. Takođe je kraj svih iluzija koje su gajili neki, premda retki, intelektualci. Oni su, naime, mislili da su televizijska izražajna sredstva takva da mogu pomoči napretku demokratskog života u društvu. Svakako, ako televizija prikazuje samo „nepatvoren život” i živu Ijudsku konverzaciju koju je nemoguće kontrolisati, šta bi to bilo drugo nego demokratski i tolerantan konfhkt ideja? Übrzo se pokazalo da život na TV ekranu ne može biti drugačiji nego patvoren i da su mehanizmi rukovodstva i kontrole programa efektniji i bez unapred predviđenog rukopisa. Svaki urednik već unapred vrlo dobro zna šta će reći neM čovek, takođe zna koga sme, a koga ne sme pozvati pred TV kamere. Urednik je takođe kontrohsan, a kontrolor isto tako. Ti mehanizmi bili su efikasni u vreme žive televizije, a naravno još efikasniji danas, u vreme magnetoskopa i proširene upotrebe zvučne šesnaestmilimetarske filmske tehnike. Raspravljanje o mediju i jeziku odvelo nas je ne samo daleko od hngvistike, več i daleko od savremene filozofije jezika, kako se kaže u strukturalizmu i fenomenologiji. Drugog puta nema: samo u nekom određenom jeziku može da se izrazi svest, a svesti nema bez komunikacije, niti ima komunikacije bez materijalnog medija - to je činjenica koju ove struje, ako već ne ignorišu, a ono barem zanemaruju. Danas, u vreme vrtoglavo brzog razvoja elektronske tehnologije komunikacija, moramo, mislim, da istražujemo pre svega skrivenu i nedokučivu materijalnu dijalektiku razvoja jezičkih medija. I to je problem ontologije koji se samo tim putem može izvući iz hiljadu godina stare filozofske magle na jasan i pregledan put nauke. Cini se da je tu materijalnu silu najteže sagledati, premda je deo naše životne svakidašnjosti. Ljudski duh se najradije bavi samim sobom i neobično teško se probija kroz pregrade jezičkih pojmova do materijalne stvarnosti. Tako mnogi savremeni filozofi, posle stoleća istorijskog materijalizma, moraju da tvrde da su nauka i ideologija „središnji pokretač sveg Ijudskog rada”, kako kaže Janko Kos u knjizi Nauka i ideologija (Znamenja, Obzorja,Maribor 1970). Naravno, nemoguće ie tvrditi da su nauka i ideologija centralni pokretači Ijudske istorije i njegove suđbine. Ovo pitanje autor

162