RTV Teorija i praksa

Marineti (Filippo Tommaso Marinetti) je 1933. godine u svom manifestu „Radiofonsko pozorište” izneo teorijske postavke radio-dramskog stvaralaštva Ovo je mogao da učini i stoga što je još 1924 godine na Radio-Londonu bila izvedena prva radio-drama koju je, po motivima svog romana, režirao Ričard Hjuz, a zvala se A Lomrd of Danger. Neka iskustva su dakle, već, postojala Međutim, Marinetijev manifest sadrži prve teorijske postavke ovog mladog roda iz porodice predstavljačkih umetnosti On na prvom mestu ističe da je radio nova umetnost koja započinje tamo gde prestaju pozorište, film i pripovedanje. Radio pretpostavlja bezmerno uvećanje prostora; scenu koja se više ne vidi i ne uokviruje, jer postaje univerzalna i kosmička; sintezu simultanih radnji; borbu različitih šumova i daljina - to jest dramu prcstora pridodatu drami vremena; slobodne reči Marineti piše; „Neophodno je da reč ponovo dobije svoje svekolike moći Slobodne reči, kćeri estetike mašina, sadrže orkestar šumova i bučnih skladova (realističkih i apstraktnih), pošto oni mogu pomoći obojenoj i plastičnoj reči da kao munja predstavi ono što se ne vidi, stilom koji je tipično praskav i brz, sintetičan i simultan” Radio će biti korišćenje buke, zvuka, skladova, harmonije, muzičkih simultanosti ili bučnih tišina i to zajedno sa njihovim gradacijama krešenda i diminuenda koji će postati neobični kistovi za slikanje (omeđivanje i bojenje beskrajne tmine radija) unoseći u nju sferičnu kubičnost, u osnovi geometriju Radio će biti omeđivanje i geometrijsko građenje zvuka i tišine da bi se stvorilo osećanje prostranstva mesta na kome se glas iskazuje. „Naša uvećana senzibilnost pošto je osvojila futurističke oči, imaće najzad futurističke uši”. Na ovakve i slične koncepcije nailazimo i kod drugih futurista kao, na primer, kod predstavnika ruskog

33