RTV Teorija i praksa

Kamera 7 - Visina kamere sm. U početku kadar statičan po osi staze, a zatim sledi zum minus; Kamera 8 - Okačena na uštemovan provil (ENG). Kamera bez kamermana. Takmičan ulaze u kameru; Kamera 9 - Visina sm. Švenk po omega krivini. Meri se drugo međuvreme; Kamera 10 - Visina kamere 4m. Švenk sleva udesno. Pri rezu sa 9 na 10 jedini prelazak rampe; Kamera 11 - Statična okačena iznad staze. Radi bez kamermana isto kao i kamera 8; Kamera 12 -Na visini od sm. u tzv. zaustavnom levku. Meri se največa prosečna brzina; Kamera 13 - Ciljna kamera, smeštena na komentatorskim kabinama; Kamera 14 -Na mestu koji prelazi ргеко staze na liniji cilja. Rezerva kameri 13. Osnovna funkcija - prati takmičare na zaustavnom putu; Kamera 15 -Na visini od 14 m, blizu vage za merenje prati takmičare s lica na zaustavnom putu; Kamera 16 - Nezavisna. Vezana za drugi slozv-motion; Kamera 17 - Lutajuča kamera. Snima-na svoj magnetoskop, Emituje u pauzama između trka. Ako se ceo problem razmotri pažljivije videče se da nije prava teškoča u velikom broju rezova nego u kadriranju pojedinih delova staze. Več je rečeno da ova vrsta prenosa zahteva punu koncentraciju kamermana a osnovni problem je da pozicije budu takve da omoguče rad koji, prilikom prenosa, ne „übija” brzinu. Ako kamerman radi teleobjektivom smanjuje se žižna daljina unutar kadra, čime se smanjuje brzina. Dakle, kamere treba da rade što više kao „objektiv” čovekovog oka. Na ravnim delovima staze kamere 7,8, 11 i 12 postavljene su tako da se stiče utisak kao da bob ili sanke direktno izleću iz ekrana, odnosno uleču u kameru. Ovo je, naravno, stari oprobani trik starijeg brata televizije -