RTV Teorija i praksa

stvaralački atraktivnijim jezikom ukoliko su, na taj način, bliži auditoriju koji uspostavlja komunikaciju. U otvorenom jezičkom komuniciranju „živih” programa, spremnom na pojednostavljivanja i svedenom na društveno prihvatljiv kod sporazumevanja, veoma su važni govorni obrasci koji se, pod određenim okolnostima, oslobađaju ugrađenosti u društvenu strukturu, modifikuju se i menjaju. Što je identifikacija između pošiljalaca i primalaca poruka izraženija to je veča mogućnost da govor dobije specifičnu formu, da se kreče u okviru zajedničkih pretpostavki i interesa. Potreba za individualizacijom se može pojaviti u nizu metafora i jezičkih oblika ali se neče udaljiti od razumljivog kdda komunikacije. Govor poziva na saglasnost i traži potvrđivanje komunikacije. Verbalni aspekti toga postaju sredstvo za prenošenje individualnih simbola pa tako, na primer, fraza „ја mislim” postaje podsticajna za auditorij, dozvoljava mu daleko veči stepen slobode priiikom stupanja u komunikaciju. U neposrednom odnosu između pošiljalaca poruka i auditorija, kao primaoca, podjednaku važnost imaju i sadržaj i način saopštavanja poruka. U izuzetnim slučajevima, naročito kada se radi o „živim” programima koji govore sami po sebi (npr. direktan prenos otvaranja XIV zimskih olimpijskih igara u Sarajevu), autorska interpretacija novinara-voditelja može biti svedena na meru neutralnog posrednika. Kodiranje i dekodiranje poruka, u takvim slučajevima, razrešava se na nivou subjektivne interpretacije. Aii razumljivost poruke samo je prvi uslov koji omogućava proces komunikacije jer ništa manje važno mesto ne zauzimaju ni osmišljenost sadržaja рошке, jezička korektnost i nedvosmislenost, stil i način saopštavanja informacija. Najbolji primer su za to emisije informativnog karaktera (npr. Monitor i Porota) u kojima bi dolazilo do potpunog nerazumevanja između pošiijalaca i primalaca рошка kada рошке ne bi bile saopštavane i razmenjivane na svima dostupnom i razaznatljivom nivou. Često se u ovakvim i sličnim emisijama govor ne može razumeti nezavisno od konteksta, a kontekst ne mogu shvatiti oni kojima društveni odnosi nisu zajednički. Istovremeno, u ovakvoj komunikaciji veoma je važno i kada se i kako nešto kaže jer i čutanje, takođe, dobija raznovrsna značenja.

20