RTV Teorija i praksa

informisanja a u cilju lakšeg, bržeg i boljeg odlučivanja? Naravno, ti štarnpani matcrijali, redovno ponuđeni u suvoparnoj i često redundantnoj jezičkoj formi, najčešće jednostavno ne bivaju pročitani iz prostog nedostatka vremena i motivacije /а „čitanjem”. U tom kontekstu nema, zaista, efikasnijeg načina informisanja, dogovaranja, razmene iskustava od kabl-televizijskog komuniciranja Na primer, „materijal” za određeni skup ili sastanak, radni zadatak ili predstojeću odluku, referendum, zbor, može se u lokalnoj srcdini na kanalu br 18, uz pomoć kasete emitovati 24 sala dnevno, bez prestanka, u redovnim ciklusima, tako da zainteresovani, u bilo kom trenutku dana, mogu uključiti televizor i na njemu videti i čuti informacije koje su za njih bitne. O kulturi, sportu i razonodi u multinamenskom, multikanalnom sistemu da i ne govorimo Dakle, mogućnosti nove, alternativne televizije, novog naprednog softvera i hardvera, u procesima samoupravnog dogovaranja, usaglašavanja, akcije, u procesima samoupravnog društva uopšte, skoro su neograničene, odnosno mogu biti ograničene samo samim potrebama diferenciranog, samoupravnog društva. U takvoj situaciji i pojedinac, pripadnik društva, bio bi onaj koji poseduje najveću informacijsku moć, tako bi i postao pravi, samostalni samoupravljač koji centralizovane forme i oblike koristi kao svoje pomoćne i potporne sisteme, a ne obratno. Peto - TRADICIJA. Za ovakvo formiranje novih televizijskih sistema ne samo što imamo veoma jasan i progresivan društveni softver več tu imamo i veoma zanimljivu i bogatu memoriju, odnosno tradiciju. Ono što Šamberg i drugi na Zapadu identifikuju kao analogno nekoj „gerilskoj televiziji” kod nas ima jedinstvene i autentične korene, pa tako ima i jedinstveno razvijene savremene varijante. Ovde je reč o našoj narodnooslobodilačkoj borbi. Ona se zasnivala upravo na partizansko-gerilskoj strategiji i taktici u kojima male, decentralizovane jedinice autonomno i samostalno deluju koristeči glavne štabove kao potporne sisteme. Ta tradicija čak se manifestovala i u partizanskim radio-stanicama, a i u radio-stanici „Slobodna Jugoslavija” koja je predstavljala, u stvari,

277