RTV Teorija i praksa

је podređen pravilima komunikacije. Programi uživo su višeslojne kategorije, gradirane, i njihova dejstva nisu lako uočljiva. Skrivene poruke koje se u njima nalaze ponekad su značajnije od otvorenih jer izmiču sveprisutnoj kontroli svesti, ne primete se odmah, ne nailaze na otpor i prodiru lako i nesmetano. Za to su najpogodniji kontakt-programi „ćaskajućeg” tipa u kojima se, kroz formu neobavezne komunikacije, može vršiti čak i indoktrinacjja auditorija a da je toga mali broj slušalaca i gledalaća svestan. „Živi” programi govore jezikom stvamosti i od nje se ne mogu distancirati. Pokušaj stvaranja sopstvene stvamosti, nastao iz nepoznavanja radio-televizijske komunikacije, iz nesposobnosti da se poruka usmeri i kontroliše, dovodi do nerazumevanja između pošiljalaca poruka, s jedne strane, i primalaca, s druge. Osnovni nivo razumljivosti poruke ostvaren je samim prenosom nekog događaja ili kontaktom sa pojedincima unutar auditorija, a da bi se postigao složeniji nivo komunikacije neophodno je da se poruka uzdigne na nivo estetskog doživljaja. Ukoliko kamera i mikrofon samo prate i beleže zbivanje (npr. prenos fudbalske utakmice u kojoj se prati kretanje lopte ili prenos skijaških skokova kod kojih se prati let skakača) tu nema mesta za kreativnu interpretaciju, kontakt je sveden na puko registrovanje događaja. Uspešna interpretacija stvamosti podrazumeva preobražavanje faktografsko-informativne poruke u simboličko-informativnu. Na taj način ne samo da se shvata i prihvata primami, elementarni nivo informacije več i njen dublji i složeniji značenjski sloj. Metaforizacija događaja koji postaje poruka odvija se tako što se tonski zapisi, uglovi snimanja, kadrovi, isečci iz događaja i novinarsko-voditeljska interpretacija komponuju u jednu sasvim novu celinu. Uzmimo za primer informativno-političku kontakt-emisiju Prvog programa Radio-Beograda futamje novosti. Poruka koja ujutru stiže do auditorija mora biti pažljivo pripremljena jer je reagovanje posle prijema motivacija za dalji odnos prema poruci kao i prema eventualnoj komunikaciji. Da bi svaki pojedinac unutar auditorija bezrezervno prihvatio poruku i odazvao se na komunikaciju, neophodno je da poruka bude kratka, jasna, dobro čujna, razumljiva, da bude plasirana jednostavno i prirodno. U

27