RTV Teorija i praksa

Holandiji je vršeno ispitivanje auditorija pomoču kontakt-programa Maratonsko snabdevanje u kome se pristupilo metodu lagane infiltracije poruke. Tema je bila nesvakidašnja, provokativna, aktuelna - teško uspostavljanje veza između poljoprivrede i prehrambene industrije. U Holandiji slične emisije obično traju oko sat i po i prati ih oko milion gledalaca. Ovoga puta emisija je trajala tri sata i pratilo ju je oko tri miliona gledalaca koji su se masovno odazvali pozivu na komunikaciju. Sa akcentom na autentičnosti, a kroz vrstu tzv. novog novinarstva u program su infiltrirane odgovarajuče informacije-poruke. Činjenice i događaji predstavljeni su po jednoj kompoziciji koja je učinila da naracija, sa činjenicama i događajima, prenese istinu. U ovakvim programima poruke uglavnom šalju pošiljaoci direktno vezani i zainteresovani za problematiku o kojoj se govori, uz asistenciju novinara-voditelja koji, uglavnom, usmeravaju tok komunikacije. Praćenost je velika, ocena kvaliteta visoka, a po završetku emisije redovno slede i javne debate. U uslovima naše radio-televizije ovakvih emisija gotovo da i nema sa izuzetkom emisije Porota beogradske televizije, koja se povremeno odabranom tematikom i načinom obrade (npr. nedavno emitovana emisija o Kosovu) približava ovoj kategoriji ~novog novinarstva”. Prihvatanje poruka od strane auditorija zavisi, kada se radi o televiziji, od onoga što sugeriše vizuelni kontekst u kome se pošiljalac poruka pojavljuje dok, kada je radio u pitanju, osetljivost je manja i odnosi se, pre svega, na način izlaganja, elokventnost i pristup problemu-temi programa. Za valjanost poruke, uslovljene prirodom medija, od najvećeg značaja je značenjsko-simbolička uslovljenost, struktura govora, komunikaciona praksa, jasnost i korektnost, pristupačnost i aktuelnost. Istovremeno treba biti svestan da su primaoci poruka heterogeni, mnogobrojni i široko rasprostranjeni te je sasvim izvesno da poruka koja do njih stiže poprima i neka svojstva industrijske robe i postaje stereotipna, standardizovana i jednoznačna. Ukoliko nema slobodnog dijalog nema ni mogućnosti da рошка dobije u autentičnosti te se auditorij tu nalazi u ulozi bespomočnog primaoca рошка koji je prinuđen da se uklapa u unutrašnju zakonitost ne samo medija več i

28