RTV Teorija i praksa

ovog doba, može da doprinese bogaćenju ličnosti čoveka ili će je osiromašiti? Mihal Gajlevič (Michal Gajlewicz) je autor članka „Metodi propagandnog delovanja”. Na početku članka autor konstatuje da u procesu masovne komunikacije veliku ulogu igra propagandno delovanje u smislu u kom ga definiše poljski naučnik M. Šulčevski (M.Szulczewski): „Propaganda je namemo, persuazorno, politički motivisano delovanje na masu, kome je cilj da menjanjem Ijudskih stavova postigne željena ponašanja”. Ova definicija se, istina, odnosi na „politički motivisano delovanje” i znatno sužava definiciju isključujuči iz nje razne druge vrste nepolitičke propagande mada, po mišljenju Gajleviča, svaka propaganda sadrži u sebi pblitičku motivaciju. Prvi deo članka je posvečen analizi odnosa između komunikacije, masovne komunikacije i propagande. Autor dolazi do zaključka da je komunikacija pojam višeg reda u odnosu na masovnu komunikaciju i propagandno delovanje, da je masovna komunikacija dobrim delom ispunjena propagandnim sadržajem, a propaganda se u znatnoj meri ostvaruje pomoću sredstava masovne komunikacije. Autor dalje precizira metode propagandnog delovanja. On smatra da pod metodom propagandnog delovanja treba podrazumevati način postupanja pošiljaoca, izražen u načinu obrade propagandnog saopštenja, u kome se akcentuju ili modifikuju određeni elementi da bi se povećala efikasnost delovanja na primaoca. U propagandnoj aktivnosti primenjuju se mnogi metodi. Oni su manje ili više povezani sa propagandom ili drugim oblastima života. Autor govori o 17 propagandnih metoda. Uzimajući za kriterij shemu saopštenja (u članku je data ova shema), on deli propagandne metode na 7 osnovnih grupa, zavisno od toga koji su elementi saopštenja akcentovani ili modifikovani: 1. metodi propagandnog delovanja zasnovani na svim elementima propagandnog saopštenja; 2. metodi zasnovani na činjenicama, ocenama i argumentima;

291