RTV Teorija i praksa

Rasel Njumen

TELEVIZIJA I AMERIČKA KULTURA

Mass medium i pluralistički auditorij Televizija je iznikla u pravi dominantni mass medium u američkom društvu. Cifre su zapanjujuće. Devedeset osam procenata američkih domova ima prijemnike uključene u proseku oko sedam sati dnevno. Odrastao Amerikanac gleda televiziju četiri sata dnevno, što u toku prosečnog Ijudskog života iznosi 8 godina neprekidno (24 sata dnevno), U toku poslednje decenije gledanost se neprekidno i značajno povećava u svim dobima starosti, obrazovanim i etničkim kategorijama. Štaviše, 1980. godine reklameri su uložili blizu 12 milijardi dolara da bi saopštili svoje komercijalne poruke pred ovim ogromnim auditorijem. Privreda postaje faktor u karakteru medija, јег takmičenje među sredstvima informisanja postaje sve intenzivnije. Programi se prave da imaju največu moguču privlačnost, јег ako i mali segment auditorija nije zabavljen (da ne pominjemo potencijalno uvređene) rezultirajući gubitak čak i jedne cifre u proceni po svakom programu, tokom godine penje se na mogućih 15 miliona dolara gubitka za mrežu. Možda je najizrazitiji aspekt ovog teievizijskog fenomena, sa sociološke tačke gledišta, univerzalnost. Televizija se društveno definiše kao kultura masa. I mada profesori, profesionalci i obrazovana elita uopšte mogu da tvrde da imaju vremena samo da povremeno gledaju vesti, sport i dramu ili koncert na javnom kanalu, povratna implikacija sistematskog istraživanja je da oni gledaju iste komedije, situacije i avanturističke programe jednako često kao i njihov sused u radnom kombinezonu. Kao što je Hirš (Hirsch) rekao, televizija je došla da ponudi „centralno proizvedene, standardizovane i homogene kulture”. Oni koji se bave pitanjima društva su, međutim, iznenađujuče malo pažnje posvetili dugotrajnom uticaju ovog jezgra zajedničkog iskustva u našem društvu.

30