RTV Teorija i praksa

društva u celini. Društvena stvarnost koja ga okružuje ne ostavlja mu dovoljno prostora za prevazilaženje takve situacije, pruža mu neautentičnu informaciju, smišljeno navodi na određena razmišljanja i pretpostavke. U programima uživo se nastoji da se putem reči i slike, kao determinanti komunikacije, svaka sporna situacija u neposrednim kontaktima prevaziđe, Polazi se od pretpostavke da karakter društvene sredine i dinamizam njenog kretanja uslovljavju rušenje stereotipa, da svaki pojedinac ima mogućnosti da iskaže svoja gledišta, izrazi stavove, preusmeri komunikaciju, inicira dijalog. Upravo zato „živi” programi, sa svim svojim karakteristikama o kojima smo već govorili, ne trpe jednoznačnost i siromaštvo jezika, pritisak institucionalnih jezičkih izvora i uniformnost. Teže ka jezičkoj autentičnosti koja je neodvojiva od društvene kreativnosti. Ako je cilj dvosm-ernog komuniciranja u ovakvim programima da auditorij dolazi do izražaja u proizvodnji poruka i informacija onda je jasno da svaki pojedinac unutar tog auditorija, samim tim, sve više utiče na izbor aktuelnih tema i problematike, da se uključuje u tokove informisanja te da, samim tim, primajuči poruke i sam postaje njihov pošiljalac, utičuči na programsku politiku i njen razvoj.

(Karikatura Bogdana Jovanovića)

29