RTV Teorija i praksa

imali rafiniran promišljen odgovor na pitanje o programu, ali nenaviknuti na intervjue bili su manje sposobni da izraze svoje ideje. Ali, tehnika kodovanja otvorenih intervjua pre nego koriščenje tradicionalnih unapred kodovanih anketa, i činjenica da je ispitanicima dato puno vremena i da su ohrabreni da izraze sve misli koje im padnu na um, ukazale bi na osetljivost i elastičnost u prikupljanju podataka svojstvenu za hipoteze koje se izučavaju. DA LI TELEVIZIJA NAGONI NA RAZMIŠLJANJE Pasivan stav, bez ikakvih misli, izgledalo je da karakteriše neke gledaoce. Dvadeset pet odsto naših ispitanika, na primer, nije dalo sadržajan odgovor na prvi deo intervjua. Nisu mogli da se sete misli koje su im pale na um dok su gledali. Nisu mogli'da se sete emocionalnih reakcija. I nisu mogli da identifikuju bilo koji elemen’t programa koji im se ili dopao ili nije. Neki ispitanici su bili svesni svoje pasivnosti i nisu se osečali posebno neprijatno zbog toga. Jedan službenik u vladi, upitan šta mu je palo na pamet, odgovorio je: - „Ništa, zaista... mozak mi je bio prazan.” Mehaničar je, kao odgovor na isto pitanje, rekao: - „Spektakl kao ovaj pruža mi priliku da odmorim mozak i mislim o drugim stvarima.” Prodavac u robnoj kuči: - „Kakve misli, ništa, zaista ništa, samo sam čekao, znate, čekao da prava komedija počne.” Ali bilo bi pogrešno ovo tumačiti kao dokaz da su im glave zaista bile prazne ili da nisu pažljivo gledali. Možda bi podesniji zaključak pre bio da efememi karakter i slaba izražajnost njihovih misli otežavaju sečanje, Neki ispitanici su, naročito na početku intervjua, možda mislili da uprkos našim insistirajučim pitanjima, njihove slučajne misli nisu vredne pomena. Važno je naglasiti, međutim, da je veliki deo varijacija u odgovorima gledalaca očigledno zavisan i od karaktera programa i orijentacije gledaoca. Na primer, jedan gledalac, pedesetogodišnji radnik na traci, kao odgovor na prva četiri pitanja razvezao je osam problema koje je premetao po glavi dok je gledao film specijalno napravljen za televiziju. Između ostalih problema, spontano je komentarisao efekat na auditorij, kako reflektuje promene u moralnim standardima, i

35