RTV Teorija i praksa

odsto intervjua. Pitanja sa najmanjim brojem odgovora ticala su se političkih grananja programa (16%) i komentara o simboličnim elementima (8%). Kao što smo već zabeležili, postoji dokaz o velikoj raznolikosti u tim merenjima, po programima i Ijudima. Koderi su našli toliko malo kao 3 i toliko mnogo kao 20 analitičkih ili interpretativnih komentara u uzorku mase gledalaca koji su reagovali na isti program. Neki programi su stimulisali prosek od devet puta više odgovora među slučajno odabranim gledaocima nego programi koji najmanje nagone na razmišljanje 4. Okrećemo se nadalje pokušaju da podelimo ovo razilaženje i da ispitamo u kojoj meri ozbiljan odgovor dolazi od karaktera gledaoca pre nego od kvaliteta programa. DA LI OBRAZOVANJE ODREĐUJE REAKCIJU NA TELEVIZIJU U ovom odeljku ispitaćemo tri važne hipoteze o tome da li klasno zavisne razlike u percepciji mogu da deluju za ili protiv mogućeg homogenizirajućeg uticaja televizije na američku kulturu. Hipoteza o kulturnom iskustvu predviđa da če obrazovanje imati pozitivnu korelaciju sa indeksima analitičkog i interpretativnog razmišljanja. Mađa obrazovaniji mogu da tvrde da ne uživaju posebno da gledaju televiziju, kad je gledaju to je verovatno sa umerenom pažnjom. Možda ne mogu a da ne primete tehniku razvoja zapleta ili mašineriju komedije ili vizuelne simbole kao u kinematografskom filmu iii drami. Iz širokog iskustva sa „ozbiljnom” umetnošču, obrazovaniji su razvili veštinu da interpretiraju teme i da razmišljaju o važnosti priče za njihov lični život i za društvo kao celinu. Ova hipoteza ukazuje dalje, da televizija može da ima nešto drugačiju ulogu za one koji nisu završili visoke škole ili kolcdž. Zbog ograničenog dodira sa

4 Uzorci za pojedinačne programe koji idu od tri do šest intervjua su suviše mali da bi opravdali detaljnu analizu.

37