RTV Teorija i praksa
u ovoj prilici ponovo pominje, leži u neophodnosti da se još jednom ukaže na činjenicu da televizija, bez obzira na vid u kojem se ispoljava ili, upravo zbog višestrukosti vidova svog ispoljavanja, nosi u sebi manje ili više naglašen utilitaristički motiv - motiv koji u veoma velikoj meri izražava njenu suštinsku prirodu. To se, naročito, ogleda u onome što smo več definisali kao njenu transmisionu rezultantu, njenu funkciju prenosnika. Prethodno je, međutim, potrebno energično osporiti verodostojnost, pa i samu osnovanost, gledišta prema kojem televizija, usled zadate potrebe da gledaocu posreduje izvesnu ideju, saznanje ili informaciju, ima obavezu da svoj predmet izloži u njegovom „objektivizovanom”, čistom, gotovo aseptizovanom obliku, lišen svega što bi se mcfglo manifestovati kao njegova unutrašnja, imanentna istina. Sledstveno ovakvom medijskom kalvinizmu, svaka stvaralačka interpretacija, pogotovo ona koja bi prerastala prvobitnu, primarnu informaciju, jednostavno bi morala biti isključena. Da bi se, dakle, onemogučilo da televizija bude svedena na „mašinu za disciplinovanje mišljenja , neophodno je, u samom početku, oduzeti joj mogučnost da prema izvesnom predmetu zasnuje vlastiti, samostalan odnos. U ovakvom restriktivnom pristupu, nesumnjivo, lako je uočiti i prisustvo tradicionalnog intelektualnog podozrenja prema masovnira medijima uopšte - katkad, istini za volju, opravdanu bojazan od ideologizovanja činjenica s jedne, i njihovog grubog uprošćavanja s druge strane. Bojazan bi se, zaista, imajuči u vidu izvesna veoma neprijatna iskustva, mogla smatrati posve legitimnom; međutim, njenim supstituisanjem u širi, radikalni, čak i institucionalizovan akademski otpor, stvaraju se i elementami preduslovi da je identifikujemo kao jedva prikrivenu težnju da se nametne, i održi, stanje kultumog segregacionizma. Taj medijski agnosticizam, videči u televiziji prvenstveno instrument razorne kultume simplifikacije, čini sudbonosnu grešku propuštajuči da u njoj uoči nešto neuporedivo važnije: snažan instrument demokratske kulturne homogenizacije kakvim nismo raspolagali još od antičkih vremena. Pored svega ostalog, nezanemarljiva prateča posledica
23