RTV Teorija i praksa

ovakvog pristupa je i podvajanje kultume i socijaine funkcije televizije. To podvajanje ne samo što je veštačko, već je i ipso facto krajnje neosnovano. Izvesne, rekli bismo minimalne, kultume ciljeve mogučno je, naravno, ostvariti i primarnim, doslovnim, mehaničkim koriščenjem televizije kao medija najšire, najefikasnije i najdirektnije distribucije informacija; bilo bi, međutim, izrazito neinteligentno, istorijski kratkovido, i predstavljalo bi savršeno besmislenu marinažu, njen živi, dinamični organizam svoditi na marginalni aspekt pukog umnožavanja. Bilo bi to, zaista, kao kada bismo najmodemiji računar, nesposobni da sagledamo makar delić mogučnosti koje nam pruža, koristili kao običnu školsku računaljku za prvake l6 . Medijski metabolizam televizije - njena kultuma i/ili socijalna funkcija nikako se ne iscrpljuje proizvodnjom bezličnih, „čistih” informacionih matrica. Istina je, u stvari, na sasma drugoj strani; značajni, upečatljivi i uzbudljivi primeri poput Klarkove Civilizacije, Uspona čoveka Bronovskog, Seganovog Kosmosa ili Atenborovog Života na Zemlji nedvosmisleno nam kazuju da se kulturna i, samim tim, socijalna funkcija televizije neuporedivo najdublje ispoljava, i ispunjava, tek istinski ličnom, stvaralačkom i akribijskom interpretacijom izvesnog zadatog materijala. Pogrešno je verovanje da činjenice govore same za sebe, naročito na području spekulativnog; televizija u tom pogledu ne predstavlja izuzetak. Jer, činjenice su uvek shematične; i samo se odstupanjem od tog shematizma, personalizovanjem komunikacije, može zaista pokrenuti močni, asocijativni mehanizam Ijudske percepcije. Ne zaboravimo: kada se o televiziji radi, osnovno pitanje

'6 U knjizi Misterije (tom 11, str. 224, „Jugoslavija”, Beograd. 1983) Kolin Vilson navodi jednu zanimljivu i indikativnu pričicu;

Neverovatno brz razvoj mozga pokreće još jedno pitanje. Zbog čega se on tako naglo razvio, kada za tim nije postojala pravabiološka potreba? Kromanjonski čovek imao je mozak koji je, po svemu suštinskom, bio ravan Ajnštajnovom; pa ipak, upotrebijavao ga je samo za lov. Kestler ovo ilustruje jednom duhovitom parabolom o nekom arapskom trgovcu koji, ne snalazeći se v aritmetici, moli Alaha da mu pošaljc računaljku - najjednostavniju spravicu za sabiranje i oduzimanje. Molitva je međutim. nekako, stigla u pogrešnu kancelariju, i trgovcu uskoro stiže najmoderniji kompjuter, sa hiljadama polaga i brojčanika. Pometen složenošču naprave, trgovac nasumice lupnu po njoj, i odjednom iznad jednog brojčanika zasvctli lampica označavajući broj jedan. Trgovac na to lupnu dvaput, i cifrase promeniu dvojku. I tako trgoyac stade koristiti kompjuter kao računaljku, upravljajući njime lupkanjem umesto odgovarajućim mehanizmom.

24