RTV Teorija i praksa

uvek je pitanje sadejstva onoga kome se medij/poruka obraća, a pitanje homogenizacije percepcije uvek je pitanje kvaliteta reakcije. Ovo je posebno tačno kada se televizija javlja kao posrednik, čija je svrha ne samo da reprodukuje več i da multiplikuje: kao što je Semjuel Batler govorio, „kokoška je samo sredstvo da jedno jaje proizvede drugo jaje” l7 . U ovom kontekstu od naročite je važnosti ono što bismo mogli nazvati čovekovom „estetičkom konstitucijom”: njegovim primarnim prirodnim darom, i/i) ; naknadno stečenim, oplemenjenim svojstvom, da iznalazi ravnotežu između sveta u sebi i sveta kakav se prikazuje njegovim čulima ili intelektu: da u haosu traži harmoniju, u bezobličnom poredak, u nasumičnom izraz neke više (božanske, istorijske) volje. U odnosu na umetnost, to traganje za skladoin između vlastite „estetičke konstitucije” i „estetičkog polja” kojim zrači izvesno umetničko delo stvar je duboko lična - uprkos svim instrumentima kritičke analize; međutim, pod uslovom da ostvaruje viši kvalitet reakcije, da upotpunjava i proširuje individualni informacioni habitus, homogenizacija primarno ličnih doživljaja, čini se, ni na koji način ne obezvređuje doživljaj per se. Reklo bi se da to u vidljivoj meri olakšava istinski istorijski zadatak koji danas stoji pred televizijom njenu, zapravo, medijsku funkciju: da dati.stvaralački materijal transmutuje u informativno-interpretativni sistem koji će, na nivou največeg zajedničkog sadržatelja, homogenizujući je, korespondirati sa gledaočevom „estetičkom konstitucijom”. To, naravno, podrazumeva takvu individualnu medijsku interpretaciju koja če, ostajuči u veoma velikoj meri lična, nastojati da u univerzalnom uspostavi realitete mogučeg. S druge strane, iskustvo nam pokazuje da je to zaista moguče zahvaljujući dragocenoj osobini televizije da, čineči da medij opšti sa gledalačkom masom, istovremeno drži otvorenim sve mogučnosti da čovek opšti sa čovekom u dubokom, intimnom sadejstvu. Posmatrano s ove stajne tačke čini se veoma prihvatljivim zaključak da nas televizija, prvi put posle niza vekova, na

17 Semjuel Batler. Život i navike (Life and Habilsj,

25