RTV Teorija i praksa

ozbiijnim ambicijama, ponajviše o takozvanim umetničkim emisijama, televizijskim dramama i televizisjkim serijama uglavnom humorističkog smera, na koja su uglavnom bila primenjivana visoka kritička merila preuzeta iz filma, pozorišta i književnosti. Kritičari su rasli i sazrevali sa televizijom, nešto se u međuvremenu i naučilo iz teorije mass media. Od samog početka u našoj kulturnoj javnosti ponavljalo se pitanje „Је li moguća TV kritika". Upravo tako glasi i jedno poglavlje u prvoj knjizi sabranih novinskih kritika jednog jugoslovenskog autora, Igora Mandića, objavljenoj pod naslovom Misterium Televizionis (izdanje splitskih „Mogućnosti", 1972). Sumnje potiču iz mozaičke prirode televizijskog programa u kojem se ravnopravno javljaju televizijske drame, serijski i bioskopski filmovi, sportski i muzički prenosi, politički dijalozi i osobeni televizijski žanrovi poput kvizova, kulturnih magazina, spotova i najava alternativnih medijskih poduhvata. Za razliku od književnog kritičara, koji može sebi da dopusti da isključivo prati poeziju ili prozu, novinski TV kritičar mora da u širokom rasponu prati gotovo sve što čini televiziju moćnim sredstvom osobenih delovanja sa kulturnim, političkim i socio-psihološkim implikacijama. U njegovom delovanju nije najbitniji sud bez obrazloženja, koliko analitički nagovešten doživljaj u kome se neprekidno odmerava slika sveta izvan TV kutije sa onim što dozvoljava propusna moć medija i onih koji se u njemu ogledaju. Kad se ponekad zlobno kaže da TV kritičar piše kad je sve prošlo, zaboravlja se da je u sličnoj situaciji i muzički kritičar, koji takođe ne piše samo za onih stotinak Ijudi koji su prisustvovali koncertu, već i zbog toga što javno zbivanje mora da bude javo procenjeno. TV kritika je novinska disciplina u načelu, što znači da u sebi dobra TV kritika jeste i oblik izveštaja. Po definiciji, pisanje kritike je pokušaj da se u rečima oživi jedno prevashodno neverbalno iskustvo. Znamo da taj poduhvat nikad nije apsolutno ostvarljiv, pogotovu ne u uslovima novinskog pisanja, ili pisanja za novine, ali taj izazov uvek stoji pred očima dobrog kritičara.

[11