RTV Teorija i praksa

Gradilište. Radiša i Zmaja idu prema građevini na kujoj rade. ZMAJA: Radiša! RADIŠA: Ja. ZMAJA: Nisam ti reko. RADIŠA: Šta? ZMAJA; Jutros ше srete Sraćko. RADIŠA: Koji Sraćko? ZMAJA: Onaj Srećko, ja ga zovem Sraćko. RADIŠA: Sto bre zezaš čoveka? ZMAJA: Pa zato što ne miriše kako treba, eto zato... Znaš šta me pita jutros? Kaže; „Је li, bre, Zmajo što ti forsiraš onoga tvoga Radišu?" „Ра što ga forsiram?" A on kaže; „Nemoj se praviš pilot.“ Kažem; „Мајке mi, Srećko, ne znam o čemu razgovaraš.“ On kaže; „Sto Radiša da dobije stan pre mene, kad sam ja, prvo, kvalifikovan, oženjen, stanujem sa ženu u jednu sobu koju plaćam četr’es hiljada." RADIŠA: Ej, Zmajo, pravo kaže čovek. ZMAJA; Sta pravo kaže? Pa znaš li, Radiša, da on ima skoro dva puta veču platu od tebe. Stanuje u novogradnji, a ’de ti stanuješ? Znaš li, crni Radiša, gde stanuješ, bog te popišo. RADIŠA: Ej, di stanujem, znaš, Zmajo... ZMAJA: E pa, i još ti žena u drugo stanje. RADIŠA: Jeste. Radiša i Zmaja rade na svom mestu. Dolazi Ića. GLAS (off): Zmajooo!... Zmajo! ZMAJA: Sta je, bre, šta ’očeš? ... IĆA: Pa dokle ćete tu da folirate s taj jedan zid? Рге cemo da uđemo u komunizam neg’ ćete ga vi završite. ZMAJA: Ićo, ne zezaj, ne radimo nas dvojica na parole. IĆA: Tebe ću ja da ćušnern u politikante, da znaš. .... ZMAJA: Ajde, što stojiš? Sto ne ulaziš? Ne sviđa ti se naše drustvo, a? IĆA: Sviđa mi se vaše društvo. _ , ZMAJA: Je li, 1ć0... šta ti bi da onako razgovaras s majstor-Ohsu. Jes’ ti načisto šenuo da mu onako govoriš, bre. IĆA: A što, je Гseti ne slažeš? , , ZMAJA:.Ama, slažem se, ali nemoj da u se desi da omrknes, a ujutru da osvaneš na ulicu. IĆA: Baš mi uz Kalimegdan. ZMAJA: Dobro, ja sam ti reko, nemoj da Cačkas mečku tamo ae ne treba. Toliko. ICA: A ti, Radiša, čekaš sina i ćutiš ko kurva! RADIŠA: Sto ćulim? IĆA: Pa ne govoriš, eto što. ZMr 'A: E sad baš rešio da ode na stanicu u radio da razglasi. IĆA: Mogu ti kažem, dragi шој Zmajo, da ja više necu da culim. ZMAJA: Kako oćeš, ja sam okrenuo hst. Vidim, govono, пе go по, isto ti se ’vata.

248