RTV Teorija i praksa

IĆA: Neka, neću ja više da klimam glavom kad mi kažu da je svaki žabac kanarinac... Kad poskupi mlcko... kad poskupi lebac, kad poskupi tramvaj, a oni mene u novine, na televiziju i na radio... Ićo, za tvoje dobro. Za čijc dobro? Svaki kapitalista će da raširi ruke kad mu zakuca na vraia ovakav visokokvalifikovani majslor s deset godina praksu, je Г tako? RADIŠA: Tako je. Jedan radnik utrči na njihov sprul. RADNIK: Ej, Radiša! RADIŠA: Sta je? RADNIK: Javili iz preduzeča tvoje žene da odmah ideš kući. RADIŠA: Je Г, šta je to bilo s Makicom? RADNIK: Ma, nemam pojma, tako su samo javili, ajd’ požuri. RADIŠA: Zmajo, šta li lo može biti? ZMAJA: Di? RADIŠA: Je Г da idem? ZMAJA: Pa nego šta nego da ideš! Ajde, bre, požuri! Radiša u radnom odelu i sa šlemom na glavi prolazi Beogradom, prvo u kamionu preduzeća, onda u autobusu GSP, zatim trčeći do udžerice. Udžerica. Makicu, bleda, leži na krevetu. RADIŠA: Makice! MAKICA: Stigo si, Radiša. RADIŠA; Je i’ opet? MAKICA: Opet... Oj, sirote mene. RADIŠA; Cuti, Makicc, dubiu м |.io.sla. Radiša, ne mogavši da se sav/ada, zajeca. Gradilišle, Radiša i Zmaja rade na svom spralu. Radiša smušen, zamišljen. ZMAJA: Pa jesam reko libelu?... Šta ti je bre, Radiša? RADIŠA:_Ma ništa, tako, došlo mi. ZMAJA: Šta je, čekaš princa... Pa nisi ti jedini koji ćeš da dobijcš dete na ovaj svet... pobogu, brate. RADIŠA: Ma nije to, Zmajo. ZMAJA: Fali ti libela u glavi. RADIŠA: Ma, kako da ti kažem, Zmajo... ma dugo se rešavam da ti to kaženi... A i kome bi’ reko, neg’ tebi. ZMAJA: ’Oćcš u šofere? RADIŠA: Ma kak’i šoferi... Druga je moja muka, Zmajo. ZMAJA; Ajd' ovamo. Z inaja povuče Radišu u jedun uguo gde su van pogleda osialih radnika.

249