RTV Teorija i praksa

redakciji, odnosno posebnom studiju, koji snima njihove izveštaje, pa se oni kroz nekoliko sati emituju. Radio-Zagreb postigao je maksimalnu brzinu kad je reč o kritičarskom reagovanju na zbivanja i događaje u kulturnom životu. Prijatno sam se iznenadio kada sam na dan prvog izvođenja novog dramskog dela Aleksandra Popovića, sat-dva nakon izvedene predstave, na I programu Radio-Zagreba slušao osvrt pozorišnog kntičara lista Borba, Milutina Mišiča. Od početka ove godine I program Radio-Zagreba, naime, uveo je značajnu novinu; čitav večernji program, posle emisije Dnevnik, dakle od 19.20 pa do 1 sat iza ponoći, vodi se ~uživo“, te se u pojedinim ~blokovima“, naročito posle emisije Vijesti u 22 č., redovno nalaze mesta i za brojne kutlurne informacije iz svih vodećih jugoslovenskih centara. Očiglendo, tako se na najbolji način koriste prednosti ~živo“ vođenog programa, odnosno, radio tako u punoj meri koristi svoje preimućstvo brzinu u informisanju. Uopšte, imam utisak da je I program Radio-Zagreba dobro rešio pitanje informisanja o događajima u kulturnom životu, bar što se naše zemlje tiče. Pored „minutnih" kritika u večernjem i jutarnjem programu, radnim danom, sa početkom u 16 časova, na programu su emisije: Govorimo o književnosti (ponedeljkom), Govorimo o kazalištu (utorkom) obe u trajanju po 30 minuta; zatim, Pratimo muzičke događaje (sredom, 60 minuta), Jugoslavenske muzičke aktuelnosti (četvrtkom, 30 minuta) i, najzad, Govorimo o filmu (petkom, 30 minuta). Tako su gotovo sve oblasti umetmčkog života ~pokrivene“ a muzika, kao najprimerenija radiju sa dve emisije u kojima redovno ima snimaka sa priredaba o kojima se govori. Treba samo poželeti da Radio-Zagreb u ažurnom i sistematskom informisanju svojih slušalaca o zbivanjima u svetu umetnosti i istraje. Takav pristup i takva obrada kulturnih događaja svakako predstavljaju odraz nastojanja da radio neprestano bude u središtu kulture i umetnosti.

45