RTV Teorija i praksa

Jan Tšinadlovski

TEORIJSKI PROBLEMI RADIJA KAO FORME PRENOŠENJA INFORMACIJA

Radio i radiofonija poseduju rasprostranjenu predmetnu literaturu na raznim jezicima i to iz tri razloga: l prvo, veština radio-poruke relativno rano je izazvala interesovanje teoretičara te nove umetnosti u poređenju i u opoziciji prema književnoj i pozorišnoj; drugo, predmet istraživačkog posmatranja bila je specifična tehnika radiofonije koja je dokazivala naročit uticaj na način postojanja radio-programa i, treće, a to su relativno najnovija razmišljanja istraživačko interesovanje počela je da pobuđuje opšteshvaćena forma i suština radio-poruke kao svojevrstan oblik informacije na fonu savremeno funkcionišućih tzv. sredstava maso\nog prenošenja (radio kao veoma važan činilac mass media, popularnih u savremenim istraživanjima). 2 Svaka od imenovanih oblasti naučnih istraživanja i pubiicističko -društvenih posmatranja je u suštini autonomna sfera, kao što je autonomna svaka sfera pojava izdvojena u naučno-spoznajne ciljeve. ipak, meritorno i praktično

] Upor. dva naročito niaterijalno i interpretativno bogata rada; R. Pradalie,//art radiophonic, Pariz 1951, i G. Miiller, Dramaturgie des Theatres, des Horspiels und des Films, Minhen 1954. U Poljskoj je vredna pažnje studija S. Kašinjskog (Kaszyriski), Z badan nad literatura radiowa, (Iz istraživanja radio-literature) „Ргасе Polonistyczne“, S. IX. Vroclav 1951, str. 307—318. 2 Zamteresovanog čitaoca vredno je informisati da su istraživanja tog aspekta radio-programa obavljena u Zavodu za teoriju literature Instituta za poljsku filologiju na Vrodavskom Univerzitetu pod vođstvom doc. A. Bereze.

46