RTV Teorija i praksa

U mnogoaspektnoj vremenskoj vrednosti smeštena je i vredna pažnja, već pominjana ne-prostornost. Ako bi se ova, veoma važna, mada ~isprepletana“ osobina posmatrala posebno, onda bi tih osobina bilo pet. 8 Upravo na ovom mestu treba preći na već razmatrane determinante instrumentalnih radio-formi i ukazati na njihov odlučujući uticaj na karakter radio-poruke. Drugačije nego u verbalnom proizvodu, a slično kao u pozorišnom (konkretno namenjenom pozorištu) ili televizijskom delu, verbalni tekst podleže dvostrukoj dinamizaciji i aktivizaciji. Prvo, to je glasovno izvođenje verbalnog dela radio-tekst je glasno čitan ili izgovoren, recitovan; drugo, to je emitovanje glasnog teksta posredstvom prenosne i pojačavajuće prijemno-odašiljačke aparature. U suštini, tekst sastavljen od fonične supstance prima se kao posebna poruka. Kao da je neposredno i odvojeno usmeren ka svakom slušaocu na mehanički način, ali nikako ne gubeći osobine intimne individualnosti. Pri svemu tome ta intima lična poruka sastavljena je iz dva glasa: izgovorenog ili reprodukovanog pred mikrofonom i nečujnog za primaoca, i emitovanog putem predajnika, a time i nečujnog u radio-studiju. Ovo mehaničko, zaista instrumentalno harmonizovanje daljine (udaljenosti i prisutnosti približavanja) moguće zahvaljujući odgovarajućem tehničkom uređaju, govori o karakterističnim bitnim osobinama radio-prenosa. Nesumnjivo je da u takvom poimanju radio-dela ogromnu ulogu igra psihološki faktor, pa ipak je takvo njegovo posmatranje u saglasnosti sa objektivnim stanjem stvari. Kakav jezik prima slušalac? Posmatrajući ovu činjenicu iz odašiljačkog ugla, moguće je razlikovati tri tipa jezičkog loničnog formiranja: govoren jezik, recitovan i čitan. Što se prvog tipa tiče on izaziva najmanje sumnje jer između

8 Sto se tiče izvesnih detalja koji se odnu-e na gornja razmišljan;a upor; VV.Hulevvicz, Teatr wvobražni, iPozorište mašte) Varšava 1935, i E. r ,hansen, Z tMii dramatu radiowego (Iz teorije radio-drame), ~Pion“, 1938, br. 29.

53