RTV Teorija i praksa
mikrofoni. Muzički urednici naših radio-stanica pravdaju se najčešće za izostanak prenosa iz operskih dvorana tako što tvrde da ne postoje mogućnosti za normalno organizovanje prenosa - nepostojanje tonskih kabina, nemogučnost da se mikrofoni idealno postave na pozomici itd. Oni ukazuju i kako je u nas kvalitet operskih izvođača vrlo promenljiv, te da bi prenosi pojedinih predstava delovali porazno na slušaoce. Mada u svemu od navedenog ima istine, biče da i kada je reč o prenosima opera jeđino dolaze u obzir oni razlozi što smo ih več ovde naveli, pišuči o opštim razlozima izostajanja prenosa muzičkih manifestacija. Ne treba mimoiči ni samu režiju radio-prenosa, odnosno javljanje spikera ili voditelja iz dvorane i tekstove što ih oni čitaju ili govore, zatim - kako se koristi pauza itd„ sve do tzv. odjave. Neosporno je da čitav prenos uvek mora biti jedinstvena tematska celina a to če reči da i ono što se emituje u pauzi prenosa bude u tematskoj vezi sa onim što se čulo u prvom i sa onim Što če se čuti u drugom delu prenosa koncerta ili priredbe uopšte. Izgleda nam da je Radio-Zagreb u tom jedinstvenom tematskom tretmanu prenosa koncerata najdosledniji. Gotovo da na talasima Radio-Zagreba i nema prenosa koji nije jedinstvena tematska celina: za vreme pauze obično se emituje snimak razgovora urednika prenosa sa izvođačima (dirigentom, solistima itd.), što je lep primer dovođenja slušalaca u dodir sa muzičarima. Takođe, spikeri, koji se javljaju neposredno iz dvorane, obično čitaju pristupačne komentare o delima koja su na programu, a katkad daju i uzgredne opise atmosfere u dvorani, raspoloženja publike i sl. Istini za volju, u poslednje vreme sve češče tako postupaju i organizatori prenosa koncerata na 111 programu Radio-Beograda, na kojem se, ranije, u pauzama emitovala redovna rubrika Hronika. pa se koncert prilagođavao radio-programu, umesto da je obratno,' te se dužina pauze određivala trajanjem te emisije l Organizatori i realizatori direktnih prenosa u nas, mahom zanemaruju publiku okupljenu u dvoranama. Kao da se nastoji isključiti ili njeno prisustvo svesti, poput „nužnog zla” na minimum. Ukazali smo več da se
52