RTV Teorija i praksa

pogodi svoj cilj no da uspostavi komunikaciju koja podrazumeva razmenu. Ovo je utoliko značajnije stoga što su nam masovni mediji omogućili da otkrijemo jedno do sada nepoznato ograničenje na koje su ukazali samom svojom ekspanzijom. Napredak tehnologije, ma kako da je fascinantan, ni u čemu nije izmenio činjenicu što jesmo i ostajemo, po Leroa-Guranu, „živi fosili” 8 . Ništa se nije izmenilo od završetka hominizacije. Da li je „globalno selo” koje je obećavao Makluan (McLuhan) puko priviđenje? Da bi elektronika poprimila Ijudsku dimenziju potrebno je da zadovoljava ograničene uslove našeg bitisanja, čije bi razmere mogle da odrede mezo ili mikrotelevizija. Sve to ne zalo što je makrotelevizija nesrazmerna, već zbog loga što je moguće da nas je, bez našeg znanja ili sa našim učešćem, otuđila putem jedne preterane vizure, nespojive sa našim ograničenjima. To je hipoteza koju bi trebalo ispitati, ali koja bi nam možda pomogla da bolje razumemo zašto izgleda da progres makrolelevizije nije uslovio, kao što smo mogli pretpostaviti i kao što smo se nadali, širenje naše svesti, već nasuprot tome izazvao prezasićenje informacijama čiji se kancerogeni karakter više ne može prikriti, lako su se poslednje pojavile, mezo i mikrotelevizija mogle bi nasuprot tome pružiti mogućnost da se ponovo pređe etapa koju je makrolelevizija prerano prešla. a koju se megatelevizija sprema da nepravedno ukine. To bi značilo staviti u pitanje državu - naciju koja se sudara sa novim strukturama komunikacije; odatle potiču opiranja, blokade, kao i spremnost na represiju, ili u svakom slučaju, nepoverenje. Ako se makrolelevizija (a u kojoj tek meri megalelevizijal) obraća „statističkom biću” koje smo postali unutar masovnog društva, paradoksalno spajajući najrazvijeniju apstrakciju sa najintimnijom pulsacijom, mezotelevizija teži da restrukluriše Ijudske odnose na nivou opšteg mesta, kao što su regija ili grad, unutar ograničenog prostora u okviru koga se naše telo svakodnevno kreće među onima koje još uvek možemo nazivati „našim”. Sa svoje strane mikrotelevizija želi da u nama ponovo nade primaran motor koji postoji od kada je čovek počeo da misli i da stvara oruđa, jer kreativnost nije nišla drugo do mašta koja dejstvuje pomoću tehnike koju kontroliše. Ona nam u elektronsko doba omogućuje, ili nam može omogućiti da restrukturišemo Ijudske odnose na nivou

53