RTV Teorija i praksa

gledaoce u mnogobrojnim zemljama i različitim kulturnim regionima, emituje se na osam jezika, osvetljava kulturna bogatstva kontinenta umesto da ih poništava nametanjem samo jednog obrasca, te nastoji da doprinese međusobnom razumevanju i boljim vezama među narodima Evrope”. Evropska Televizija zaista je dobar primer kako za televizijska udruživanja više nema prepreka. Eksperiment je 1982. započelo pet zemalja, übrzo se priključilo još nekoliko, dogovor je podržala Evropska radio-televizijska unija (EBU), a već 1985. godine emitovano je tokom jedne sedmice pet sati zajedničkog dnevnog programa. Ambicije su porasle, zasad ne u količini programa, već u njegovoj raznovrsnosti i rasprostranjenosti. Sport, informativne emisije, drame, filmove, muzičke programe u ponudi Evropske Televizije mogu da gledaju građani Danske, Finske, SR Nemačke, Velike Britanije, Islanda, Luksemburga, Holandije, Norveške, Portugalije, Švedske i Švajcarske. Uskoro će se priključiti Austrija, verovatno i Belgija i Irska, pa se računa da će broj potencijalnih gledalaca dostići trinaest miliona. Lansiranjem satelita 01ympus, 1988, svaki Evropljanin koji obezbedi disk-antenu moći će da prima i ovaj program. Uz satelitsku, zadržaće se i kablovska distribucija. Evropska Televizija je, kažu njeni producenti, samo jedna mogućnost više, nikako konkurencija nacionalnim kompanijama. Kroz koju godinu, većinu programa proizvodiće upravo nacionalne kompanije, integrisane u originalnim projektima ET ili u međusobnim koprodukcijama. NESALOMLJIVA LEDI BBC Koprodukcije u Evropi umnožavaju se i mimo Evropske Televizije. Najčešće je to zbog finansijske potpore, јег su velike igrane serije, istorijske rekonstrukcije, ekranizacije književne klasike, postale suviše skupe i za jače i veće nacionalne kompanije.

15