RTV Teorija i praksa

itd.), preko regionalnog (koji obuhvata administrativne jedinice date zemlje), subregionalnog (manje administrativne jedinice) do lokalnog (grad, rejon, nekoliko sela). U tekstu su citirani i analizirani radovi i dokumenti koji, s raznih aspekata, definišu zadatke decentralizovanog radija i televizije, a mogu se svesti na sledeće funkcije: - praktične (informisanje o životu i događajima u datom društvu); - psihološke (suprotstavljanje anonimnosti, alijenaciji i dezintegraciji društva, stvaranje susedskih veza, razgovori o zajedničkim pitanjima, jačanje grupnog identiteta); - kulturne (oživljavanje i negovanje umetničke i narodne kulture datog regiona); - socijalno-političke (inspirisanje za društveni rad i aktivnost, demokratizacija društvenog života i đr.). Jakubovič zaključuje: 1) Decentralizacija radija i televizije u Zapadnoj Evropi dobija sve veći zamah. Sada je teško predvideti kada če doči do njene zasićenosti, mada se več sada zapažaju njeni prvi simptomi. 2) Stvarnost nameče decentralizovanim sistemima skromnije funkcije od onih koje su predviđali ideolozi decentralizacije. Ispostavilo se da su mogućnosti da se od ovih sistema stvori instrument velikog društvenog eksperimenta koji vodi krupnim promenama i redistribuciji vlasti, slabije nego što se moglo pretpostavljati, nesumnjivo, zbog ekonomskog regresa i situacije koja je drugačija nego sedamdesetih godina. 3) Pored svega, decentralizacija radija i televizije u Zapadnoj Evropi je i dalje pojava koja ostaje in statu nascendi. Njene konačne rezultate treba čekati. Maćej Mrozovski (Maciej Mrozowski), saradnik Varšavskog univerziteta, autor je članka „Status i slika žene па televiziji. O nekim aspektima uticaja feminističkog pokreta na teoriju i praksu masovnog komuniciranja” (Pregled zapadnih proučavanja).

230