RTV Teorija i praksa, Jul 01, 1987, page 88

pojam za sve one procese kojima se ova tri uslova Ijudske egzistencije postižu. Shvatajući komunikaciju na ovaj način, religija postaje kategorijalni pojam za denotiranje specifičnih vidova koordinacije, koherencije i misterije, a razvoj kategorijalni pojam koji označava skup procesa kojima se one menjaju iz jednog oblika u drugi. Odnos između tri kategorije je sledeči - religija i razvoj su kategorije srednjeg nivoa opštosti, a komunikacija je opštija kategorija koja ih podrazumeva kao posebne instance. Sadržaj komunikacije nije nijedan njen poseban oblik, več je to niz koncepata i propozicija o bilo kojoj od njih. Teorija komunikacije mora se stoga zasnivati na konkretnoj praksi, ali je ipak drugačija od svake specifične prakse. Ona je metateorija koja postulira opšte-bdnose koji se moraju otkriti u svakom datom kontekstu. Poruka ovog izlaganja je da se diskurs o komunikaciji više ne može voditi u okviru „stare paradigme” u kojoj je njena priroda i funkcija ograničena - komunikacija se uvek shvata kao sredstvo za postizanje drugih ciljeva. Umesto toga, komunikaciju bi trebalo shvatiti kao proces kreiranja socijalne realnosti i prema tome, kao primarni socijalni proces. lako u zastupanju ove ideje s radikalnim implikacijama Pirs nije među večinom svetskih komunikologa, u Dubrovniku nije bilo polemike o njoj. Ostala izlaganja uglavnom su zasnovana na implicitnoj pretpostavci da svaki posmatrani sistem ima izvesne ciljeve i da se komunikacija mora posmatrati u odnosu na njih, ili kao faktor njihovog ispunjenja. Na osnovu različite empirijske građe, ali s podjednakim teorijskim pretenzijama, podneta su i dva referata o političkoj komunikaciji. Prof, France Vreg sa univerziteta u Ljubljani govorio je o političkoj komunikaciji i socijalnim promenama u pluralističkom društvu a Džerard Hauser sa univerziteta u Pensilvaniji o retorici kao mehanizmu oposredovanja političke vlasti i javnosti. Prof. Vreg je zasnovao svoje izlaganje na Terbornovom modelu ideologije obrazlažuči tako postojanje dominantnog i alternativnih komunikacijskih

88