RTV Teorija i praksa

počela da se kreće, pa u tom smislu i televizijski film je morao sadržati - za razliku od bioskopskog neposrednost i autentičnost, dakle karakteristike za proces prenošenja neposredno pojavne stvarnosti u oblike objektivne stvamosti kojom vlada gledaočeva svest. Jer, televizija poseduje jednu izuzetno zahvalnu osobinu. To je moć da gledaoca učini saučesnikom procesa u istraživanju stvarnosti, što se može smatrati nekakvim težištemu procesu stvaranja određenog sađejstva, sintezom realnosti i oblikom prenešene poruke. Poznato je, naime, da su dva najznačajnija savremena dokumentarna žanra u američkom filmu nastala pod veoma snažnim uticajem televizijskih izražajnih sredstava, što je gotovo idealan primer sinkretičkog kada se radi o odnosu bioskopskog i televizijskog filma. U pitanju su pravci u takozvanom „direktnom filmu" (cinema direct) i žanru nazvanom „arhivski film" (compiled film). Profesor Jerži Teplic tako navodi i primere Ričarda Likoka i Dejvida Volpera. Preuzevši tako dosta upečatljivih medijskih komponenata koje televizija inače koristi u stvaranju utiska o neposrednosti, „prirodnosti' ili nenameštenosti, Ričard Likok je dobar deo svojih filmova snimio iz prikrajka, stvarajući tako neobičnu vizuelnu ikonografiju prenošenja neposredno pojavne stvamosti u doživljaj autentičnih rezonanci. Iskustvo Dejvida Volpera je nešto dmkčije, ali u svakom slučaju utemeljeno na televizijskim izražajnim sredstvima, jer se u njegovim filmovima „arhivskog žanra" - jer se Likok bavio „direktnim filmom" postupak tzv. „komponovane montaže" najbolje osetio kao sredstvo kojim čitav materijal dobija potpuno novu dimenziju neposrednosti ređajući se pred gledaocem kao neka vrsta kolaža. Svojevremeno je Esfir Šub snimala neku vrstu teievizijskih filmskih eseja u Sovjetskom Savezu, što se kao iskustvo neobičnog stvaralačkog senzibiliteta prenelo i u naše prostore pa su tako posle rata u manini sličnora filmovima Šubove nastajali filmsko-esejistički zapisi Ćoćija, Mikelija ili Škanate. Ipak, najpoznatiji savremeni filmski pravac, tzv. cinema verite koji je preuzeo metode televizijskog prcnošenja

106