RTV Teorija i praksa

Rahele nad svojom decom", sa istom ili srodnom tematikom. Makluan je rekao da je televizija „hladan" medij koji od svog gledaoca zahteva „toplotu'.. U stvari, televizija je medij koji .hladi" svog gledaoca i to naročito „dogmom" direktnog prenosa životne stvamosti. Očevidno je da je televizija toliko dobro osigurana od životne stvamosti da ju je potrebno inscenirati, dakle, estetizovati. ,Ono što su mitovi i rituali postizali sakralizacijom" - kaže Kaznev - .masovni mediji, a posebno televizija, postižu, čini se, transpozicijom realnog u spektakl." S jedne strane, dakle, televizija se u prilazu stvamosti ne razlikuje suštinski od ostalih umetničkih vrsta - gedalac nije u stanju da se u posmatranom događaju direktno angažuje, za razliku čak i od izvesnih dragih, .svetovnih' oblika spektakala poput, recimo, hepeninga i sl. S dmge strane, intenzivna svest o izvesnom događanju koje se zaista zbiva u životnoj stvamosti - „па naše oči" istovremena sa svešću o sprečenosti da u tom događaju uzmemo željenog učešća, ta totalna, „ohlađujuće" savršena informacija je verovatno i najviše moguće frustrirajuće svojstvo televizije. Ili kako to Kaznev kaže: - „Prodavac iluzija ili glasnik katastrofa, mali ekran uvek pomogne čoveku da pobegne od sebe sama". Sem toga, u televizijskom (kao što to biva i u filmskom) ritualu čovek, prestajući da deli isti prostor sa ritualnom stvamosti, ostaje (nikada više) sam - svestan da je i ritual samo iluzija, jer su ritualno zbivanje i učesnik (kao i svi učesnici među sobom) u ritualu odsečeni kao potpuno izdvojene jedinice nesposobne da međusobno aktivno komuniciraju, dakle, do te mere otuđene da se ne mogu jedne dmgima potpuno prepustiti. 6 Zato ova situacija podjednako namećc dve sasvim oprečne nemogućnosti -

6 U procesu recepeije audiovizuelnih medija (pre svega lelevizije) gotovo do apsurda se dovodi ova dvosmerna težnja gledalaca ka samozaboravu i utapanju u zbivanje koje posmalraju. složenom intelektualnom vrednovanju strukture-forme u kojoj je dogadaj prezentovan i opažanju sopslvenog ,loka svesti”, promalranju i preispitivanju sebe u odnosu na pomenuto zbivanje.

113