RTV Teorija i praksa

naslovom Dakle, dobro je. Na pozornici Ijudi i žcne šiju, kuju, duvaju u mehove i u radnom oduševljenju pevaju stihove melodije Biće dobro: - „Šijmo, predimo, kujmo dobro... Vojnici Republike, imaćete svega dosta". - Sa njima zajedno peva i publika u dvorani i cela Francuska koja istinski, neumomo kuje, šije, prede i oštri sve što je vojnicima Republike neophodno na frontovima. Sve za vojsku! Кашсе, kola, zaprcge, bronzani ukrasi, crkvena zvona... Kao štojeVolter predviđaojoš 1777. godine, za crkvu su došli teški dani, a njen pad, po Volterovim rečima, „neće biti delo razuma, već posledica poremećenih državnih finansija. Kada u Francuskoj bude potrošen i poslednji su, moraće se manastiri i opatije proglasiti svetovnim dobrom”. Predskazanje se ostvarilo. АИ više od konfiskacije i rasprodaje dobara, uticaj crkve je oslabilo ukidanje zavetovanja monaškom životu. Čitav jedan mali svet, dotle pod staklenim zvonom, izvan svetovnih uživanja i pravila, bačen je odjednom u život, bez ikakvog iskustva. Berbemice su preplavljene bradatom bratijom koja želi da promeni svoj izgled. Garderobe javnih kuća prepune su mantija. Duhovni vođa ovih preobraćenika, otenski biskup, opat Foše, podstiče svoju sabraću da žive .punim moralnim životom". Ulaznica za jeđnu Fošeovu propoved staje astronomskih 24 sua. Raspopi su postajali učitelji, trgovci, zemljoradnici, a oni koji su i dalje hteli da se bave svešteničkim pozivom morali su da polože tzv. građansku zakletvu da će služiti revoluciji. Molitva Domine salvurn fac regem postaje: Domine salvumfac gentem. Reč „kralj" i u molitvi zamenjena je rečju .narod". A narod u to vreme nije voleo ništa što nije sam stvorio, pa ni čuvenu franctisku Akademiju. I tu je Volter bio vidovit, pa je svojevreraeno osudivao Akademiju zbog njenog poltronskog odnosa prema vladarima, zbog čijeg slavljenja je i bila osnovana. Podsećao je na čuvenu temu nagradnog konkursa u vrerite Luja XV: - „Која je kraljeva vrlina najviše dostojna divljenja?" - A za akademika kaže; - „То je čovek koga hvali u njegovom prisustvu dregi čovek, koga je on sam pre toga hvalio i prisustvu pubike koja se smeje obojici." - Tu i takvu

212