RTV Teorija i praksa

Те 1789. godine cela Francuska još tera šegu sa ovom napravom, nazvanom po njcnom tvorcu. U bogatim plemićkim salonima u kmgu roajalista, na svršctku večere, uz desert, iznosili su na sto male giljotine koje su odsecale glave lutkama u obličju Robespjera, Dantona ili Maraa. Visoko društvo se smejalo onome što će uskoro postati ne samo njegov užas. Na dan 21. januara 1790. Narodna skupština donosi ovakvu odluku: - ~U svim slučajevima kada zakon izrekne smrtnu kaznu, pogubljenje će biti isto: zločincu će biti odrubljena glava". - Uputstvo za upotrebu nove naprave završava ovako: - „Neizostavno je potrcbno osuđcnika dobro pričvrstiti tako da pogubljenje nc bude sumnjivo, kao i da se obczbcdi izvršenje i izbcgne nepotrcbno otczanje... Znak za pcgubljenje daće ispovednik u tcrcnutku kada daje oprošiaj. Dželat će okrcnuti lice, preseći sabljom konopac o kojem visi trupac snabđeven sečivom". Ministru pravdc učinilo se ovakvo pogubljenje surovo i za gleđaoce i za izvršioce, pa je apclovao na Skupštinu da izgradi neku vrstu mehanizma koji bi olakšao savcst dželatu. Predlog je prihvaćen, pa sc zastupnik javnog tužioca obratio izvesnom drvodelji Gidonu sa odgovarajućom narudžbom. Ali taj nijc mogao da ispuni ugovor jer je imao problcma sa radnicima koji nisu hteli da imaju udela u takvom poslu. Tada jc na sccnu stupio jedan fabrikant klavscna, po imcnu Šmit. On je ncko vreme napustio gradnju muzičkih instrumenata srebrnastog, andeoskog zvuka i načinio, za dobre pare, mašinu koja u trenu, bcz pomoći trupca, odscca glave i preseca kosti. Ogled je izvršen na pet leševa 17. aprila 1792, a već 25. aprila giljotina je izašla pred publiku; neki krivac za silovanje, po imenu Peltije, prvi je došao pod nju. Posle je nastavljeno sa doterivanjima: sckiri je menjan oblik, a drvcni žlcbovi koji bi od krvi brzo nabrekli, obložcni su bakrom. Pariski džclat Šarl Anri Samson sve eešćeje bio u prilici'da otkači dugmc koje napravu pušta u pogon. U godinama koje su sledile imao je toliko posla da se nije ni udaljavao od giljotine. Smatrajući scbe zaslužnim za Republiku pobunio se protiv naziva "dželat" i izdcjstvovao da ga proglasc „gradaninom poznatim po

214