RTV Teorija i praksa

Siniša Stankov

SINKRETIČKO I MEDIJSKO

(televizija ifilm - prolimanja i razlike)

Masovna kultura je, najšire gledano, skup različitih simbola, mitoloških pretpostavki i slika koje se podjednako odnose i reflektuju kroz praktični, dakle neposredno pojavni a isto tako i imaginami život. To je, u stvari, sistem koji funkcioniše na principu različitih projekcija specifičnih u svojoj strukturi i procesu identifikacije. Zato je sasvim prirodno to što se, kada je reč o osnovnim oznakama masovne kulture, neizbežno govori o elementima nadgradnje nacionalne, odnosno humanističke i religiozne kulture, s tim što se modemo društvo gledano u jednom ovakvom kontekstu razmišljanja shvata i kao dmštvo u kojem je polikulturna stvamost široko žarište različitih uticaja, odnosno suprotnih načela etike, mitologije, tradicije, politike ili istorije. Jer, suštinski pojam kulture je apriori širok, a naročito još ako ga shvatimo u najstrožijem značenju etnografskog ili pak istorijskog. Jedna od mogućih postavki o kulturi otprilike bi mogla da se sažme kroz skup normi, simbola, motiva i slika koje u objedinjenom procesu delovanja višestruko prožimaju jedinku uobličavajući na taj način njene instinkte ili pak emotivne prostore. Međutim, na prelazu iz prošlog u ovaj vek, industrijska preobražajna silovitost zahvatila je gotovo planetami prostor čije razmere nisu donele samo tehnološki napredak već i dosta osetnu „industrijalizaciju" duha, mišljenja i načina na koji je kultura iz elitističkih i aristokratskih beočuga odjednom počela da biva dostupna

96