RTV Teorija i praksa

znam, glumi jcdan tc drugi sadržaj - sadje čeznutljiv. sad je ovakav, sad... Zašto? Naravno da je osnovica prostomi život tog tijela, tih oblika, tih masa, tih volumena. Kako prostorno može živiti ncšto što je neživo i materijalno. Mislim da nema smisla da raščiujamo, ali to je jedna od osnovnih postavki kiparstva kao takovog. Ono ima svoj načiu za svoj jczik. Ono ima jedan određeni sadržaj. Ono ima svoje - pa čak mogu reći - i standardizirane načine sporazumijevanja. Iz toga vući neke frojdovske ili ovakve ili onakve situacije - ja nisam nikad bio jako sporazuman za to. lako, morara vam priznat' da sam možda i nekakvu malu skandaloznu kroniku svojira poslom, recimo, probudio. Ja se sjcćam oko izložbe iz 1952. Najviše razgovora je tcklo na jednoj vrlo skliskoj osnovici. Tu je žena bila jcdino promatrana sa stanovišta bedra, koljena, grudi i ništa više. Ja sam uvjek bio dosta, možda, i razočaran da jc to, zapravo, mcdij, kroz kojega sam bio primljcn sa mnogo odušcvljenja, sa nmogo osjećaja da sam nešto drugačije učinio jer se nckako postavilo da je to ipak jcdan otvorcni erotski sadržaj, iako može biti ironičan i ovakav i onakav, ali on ne skriva i ne prctvara jednu vrlo Ijudsku tcmu i sadržinu u ncšto dmgo. Ja i u golotinji vidim, zapravo, ncšto dcfinitivnog. To je apsrlutno savremcno, savremeno. Pa nckako bih tako i glcdao. Ne mislim savremeno zato što je to živi čovjck, od mcsa prcda mnom, i nastojim nešto s njim učinit, ncgo to sam ja u ovom vremcnu, nenaslonjcn na historiju. Ja sam naučcn da sa mojim žcnama govorim kao sa boginjama, kao Lilit, kao Evi, kao sa ncčim pra-žcnskim. Sad zašto bi to bilo vczano za izvcsni ili mitski ili povjcsni dio, kad jc to isto tako sasvim odrcdcni, savrcmcni osjcćaj koji jc u mcni apsolutno autcntičan, i koji možda ncgdje može čak i značiti jcdnu obranu prcma onom oncčovjcčenju koga civilizacija, tchnika, mchanizacija, kompjutcrizacija u čovjcku izazivljc. Vi monumentalnost postizete i u maloj formi... Monumcntalnost jc sigurno stvar omjcra, a nc mjcrila. Mala stvar nc mora biti mala.

173