RTV Teorija i praksa

Dobro, izražavali sie se i izrazili u velikoj formi. Da li i velika forma poseduje пека svojstva која maloj nedostaju? Ne. Ne. Vclika formaje samo često jedan divni ginmastički momcnat, da naučite, da izvježbate viđenje forme. Јег u vclikoj masi vi nekc stvari vidite drugačije nego u maloj. Zato ја izmcđu toga nikad ne pravim mzliku. Samo mi je sasvim jasno da ono što traži tu veličinu, nije isto kad se uveliča. Ne bih nikad te zamjene i te zabune učinio, jcr tu sam vrlo, vrlo striktan. Ja bih čak rekao da je mali format dio mog ideološkog stava prema skulpturi. Ja vam nisam jako oduševljen razvijanjem idcjc da jc skulptura nešto što pripada svima, izlazi van, na trg, na javua mjesta. Ja ne vidim razlike. Ona može biti kao privatni doživljaj na isti način primana kao što je ona van, Ja tu, osim tog jednog reprezentativnog, ili ako hoćete, funkcionalnog momenta, retko vidim kiparsku razliku. Da se vratimo na izlolbu 1952, која se smatra i koja jeste istorijski darum u razvoju jugoslovenske skulpture. Ta je izložba podelila kritiku. Da li se vama tako čini? Pa, slušajtc, tojejedna izložba koja jc bila vrlo, vrlo srdačno, lijepo primljena. Jcdau jcdinstvcni moj doživljaj, ja nikad nisam vjcrovao da će mi se tako nešto desiti. Naravno, mladi Ijudi su mi dali taj jasni i lijepi prijcm. A bože moj - kritika je i ovako i onako gledala na izložbu, a mislim da još i danas ona nijc svima na isti način protumačcna, ili joj nc daju isto mjesto u našoj povjesti. Ja zato imam vrlo ođrcđcn odgovor, koji ide direktno na - ja bili rckao - izvesnu dogmatsku, teoretsku zatucanost. Jcr mi smo u jcdnom trcnutku u tom linearnom shvaćanju dogadaja u kiparstvu, naprosto učinili apstrakciju jcdnc karike koja idc u odrcđcnom smislu dalje, a zaboravili smo totalno da postoji drugi kiparski sadržaj koji nije s tim i prckinut, ni bačen u zancćak, ncgo isto tako idc s nama đalje i ostaje kao suvremeno svcdočanstvo koje nijc zbog fakta što postoji apstrakcija ncstalo. A to su potcškoćc, rccimo, nas figurativaca u jcdnom datom vrćmcnu. I onda ja nisam nikad tolcrirao i prihvatio tu diobu. Jcr ne vidim gdje jedan drugoga istiskujc iz svog vlastitog vrcmcna.

174