RTV Teorija i praksa

sposobno da prepoznaje ove strukture. On je još pomenuo da, kada jc reč o novcu, postoji praksa podnošenja izveštaja na nivou preduzeća. Na temu novog područja proučavanja odnosa ekonomije i kulture, vrlo inspirativno uvodno izlaganje podneo je Remi Šcrer, profesor istorije i rektor Univerziteta u Nojšatelu. On je, ukazujući na dugu istoriju darežljivosti u evropskira društvima, гекао da se mecenatstvo danas ispoljava u različitim oblicima i da ne očekuje neku neposrcdnu korist. U stvari, mecenatstvo se posle rata transformisalo u sponzorstvo preduzeća. Težište proučavanja ckonomista, rečeno je u nastavku razgovora, je na tome kako tržište podmiruje kulturu. Uloga univerziteta se takođe menja, ovaj se oslanja i na privatne izvore i na javni scktor, a u skladu sa promenama tipa obrazovanja. U raspravi koja se vodila na temu položaja umetnika u sadašnjem evropskom trenutku, u kojoj su učestvovala i takva imena kao što su Mišel Bitor (Michel Butor), poznati knjižcvnik i Rolf Liberman, muzičar, dirigent i reditelj, dominirala je ideja o ličnom stilu, imaginaciji i Ijudskim potrebama u pitanjima kvaliteta života i da su mogućnosti saradnje i komplcmentarnosti između javnog i privatnog sektora vrlo različite. Nov način je, pouovljeno je i u ovom knigu, savremeno sponzorstvo kao vid mecenatstva. M. Bitor je u suptilnoj analizi izneo ideju da se knjige pišu iz ličnog interesa, a da je publika obično daleko. Za razliku od ideologijc rasta, koja je dominantna u industrijskoj proizvodnji, kada je reč o knjigama trcba očekivati da ćc ih ncko čitati, pa tako ni mcccnatstvo u literaturi nijc i ne može da bude kvantitativne prirode. Iz pcrspcktivc odnosa kod nas, poscbuc je bila intercsantna tcmatska oblast ,fedcralizam protiv kulture". Čulo se da se očekuje kohcrentnija i ambicioznija politika fedcralne vladc, kao i to da se kultura javlja u ulozi kritičara birokratijc. Potrebno je, rečeno je izmcđu ostalog, da sc kombinuju inicijative i sredstva javnog i privatnog scktora. Država ne možc da se odrekne brige o spomenicima kulturc, izdavačkoj delatnosti, kinematografiji. Takode je, u ovom kontekstu,

187