RTV Teorija i praksa

da su divlji snovi. U ovom trenutku skoro sve se čini mogućim, ali smo ponovo suočeni sa velikim brojem odlučnih i teških izbora u čitavom lancu od standarda produkcije, ргеко prenosa i formata emisija, do primajuće strane. Neke naše dileme se tiču pojedinačnih segmenata difuzionog lanca, ali neke druge, a očigledno to su najteže, pogađaju čitav medij. Na primer, mogli bismo smatrati da izbor između kompozita ili komponente, digitalnog ili analognog, ne mora da dovodi u iskušenje. Rezultat takve selekcije bi svakako uticao na ukupnu performansu i jednačinu koštanje/korist datoga difuzera, ali, makar teoretski, odabrani prilaz bi mogao da se primeni bez ikakvih izmena ostatka lanca. Na nesreću, danas, nikakve odluke ne mogu da zanemare one predvidljive promene koje prete da izmene čitavu industriju difuzije. Prema tome, te predvidljive promene imaju odlučujući uticaj na izbor optimalne koncepcije produkcijskog centra. Poboljšane mogućnosti moderne tehnologije, naša želja da prevaziđemo ograničenja koja nam nameće činjenica da su osnovni parametri našeg sadašnjeg televizijskog sistema postavljeni tridesetih i šezdesetih godina, i takmičarstvo u difuzionoj areni, donele su mnoštvo mogućih opcija za budućnost. U osnovi, sve se okreće oko bitnog pitanja: - koju vrstu signala treba da pošaljemo našim gledaocima, u skorašnjoj, a ne u veoma dalekoj budućnosti? Da bismo pojednostavili stvar, spomenuću samo neka od mnogih mogućih rešenja: 1. Moguće je nastaviti s emitovanjem PAL, SECAM i NTSC zemaljskim putem, i čak preko FSS ili DBS satelita do uvođenja stvarne televizije visoke definicije (HDTV). U tom slučaju skoro ništa ne treba da se promeni: samo se neka poboljšanja mogu uvesti na strani produkcije i prenosa. Digiti ili komponente mogu da zamene konvencionalni kompozit u oblastima gde bi to mogld da dovede do povećane radne

28