RTV Teorija i praksa

PETAR MRAK: A to je bilo najglavnije...znati kako je počelo... GLAS IRONIJE: Činilo ti se... PETAR MRAK: Činilo ti se? Ne, bez tog ođgovora nije ti bilo mogućno dalje živeti. Bio ti je nemoguć dalji život. GLAS IRONIJE: A ipak, čas za časom, dan za danom; to se zove život, zar ne? PETAR MRAK; Život... GLAS PODOZRENJA: Život: ta svirepa nepodudarnost života sa životom. PETAR MRAK: Izgledalo ti je da bi posle tog odgovora, ili dovršenog pilanja... GLAS IRONIJE: Nisi mogao nikako da dokrajčiš to pitanje... PETAR MRAK: opet sve bilo kao što je bilo nekada. GLAS PODOZRENJA; Sumnja te je obuzimala... GLAS IRONIJE; Govori, plamen tajno. Bez šminke, bez smeška. Govori bez gorčine, Na dnu gdc leka nema. Parče sunca u grudiMa ti ne gori više. Ni busen trave svcž I gažen, ne zelcni višc.

186