RTV Teorija i praksa

GLAS PODOZRENJA: Govoriš kao iz groba. Mrtav si davno bio. Mrtav - a ni postojao nisi. Sad znaš, nisi ni bio. PETAR MRAK: Sve šaptave reči što rekao Si nekad bio, ugasiće se s danom. So suza nekih jedini strašni Sud biće tebi. A ti si znao da voliš. Glupo je sad da govoriš. GLASPODOZRENJA: Mrtav više od suvog Lišća. Od svih mrtvih, Gluv si za svc žuborc, za otkucaje Sreće što šuplje ti uvek zvonili. Skrušen si, srušcn, zgrušan bol. Nad kojim pust i sam, fijučc vetar bludni. (vetar) IVAN PETROVIĆ: Vetar me je onda, napolju doćckao. PETAR MRAK: Tako je poćinjala ncka prića. Tako jc započco svoju priću. Zapoćinjao jc svoju priču lom uvck istom rcčcnicom da bi zatim nastavljao uvck drukćijc. IVAN PETROVIĆ: Nisam kriv, Nisam bio kriv. Ni ona nijc bila kriva. Dctc jc umrlo, a ja sam... nc...nisam jc olcrao, nisam jc napuslio: nc, to nc bih mogao nikada da učinim, nikada. Prosto sam jcdnc vcćcri olišao. Olišao sam kao što sam imao obićaj da ponckad uvcčc i/.adcm, i nisam sc višc vratio.

187