RTV Teorija i praksa

„izmotavaju se”, pretvaraju se, i pred samima sobom. GLAS PODOZRENJA: Nećeš stići da ispričaš njegovu istoriju. Drugi su već umešali svoje prste, bahatim svojim koracima presekli put, presekli dah nekoj istini. Istini koja je imala da bude njegov život. Ostale su samo senke, razbijena srča, na pepeljavom dlanu malo sunca koje nije stiglo da se razbukti. Nećeš stići da ispričaš njegovu istoriju. Da opišeš noć koju nije izbrisala nijedna noć koja je zatim došla. PETAR MRAK: Vinut talas njenog tela, ponesene mlade stabljike njenih nogu i lako nagute povijene ruke, s glavom prignutom ka jednom ramenu, kao da se njena put, cvet, zatvarao nad samim sobom... IVAN PETROVIĆ: Sanjam te, u našoj smo onoj sobi рге no što sam otišao od nje zanavek, sedimo na divanu, onom našem istom đivanu sa plavim, svetlim i tamnim prugama na kome smo toliko ležali, spavali... PETAR MRAK: Tolike su noći prohujale na njemu... IVAN PETROVIĆ: Ona je ista, onakva kakvu je pamtim od nekada, kao da vreme za nju ne postoji, ne protiče, ne prolazi... PETAR MRAK; Ista mladost, ista lepota, ista Ijupkost, od one njene gordosti

202