RTV Teorija i praksa

МАЈКА: Које је neprekidno uveče krpila dok bih ja tonuo u san, tako da i danas verujem da su rukavice više zato da im žene uveče kraj lampe sastavljaju rašivene šavove, a ne toliko da se preko dana navlače na ruke... IVAN PETROVIĆ: Mrzim danas prave briselske i venecijanske čipke: čipke moje majke samo su se tako zvale. MAJKA: ...sie sind, utuvi sie sind... ich bin, du bist, er ist... IVAN PETROVIĆ: Htela je da me ošamari kad me je one večeri ugledala presamićenog preko prozora sa oglcdalom vezanim za štap kako pokušavam da vidim dole, kroz otvoren prozor, šla se dešava u sobi gazdarice hotela, nije me ošamarila; bled, bez kapi krvi u licu, ргерао sam se od njenog krika, ispustio sam štap i ogledalce. GLAS MAJKE: Sedam godina nesreće. IVAN PETROVIĆ: Pao sam na pod, ne sečam se više ničega šta je dalje bilo te noči; sutradan razumeo sam da je to moralo biti nekakvo silno zlo, ali me je zato sve više privlačilo; moram bili samo lukaviji; izvežbao sam se kasnijc toliko, tako da mogu reći: i skriveni, tajanstveni život čoveka, koji sam toliko hteo da upoznam nije ništa: ni lepši ni grozniji, isto toliko monoton, banalan, jcz.iv, nastran. Ljudi i kad su sami,

201