RTV Teorija i praksa

M-l Šta se ondak bojiš, bolan? More bit’ da nisu ni svrnuli kod tebe, a vala ne znamo da Г su oni il’ je neko drugi. Ko zna ko je? GLAS: 00... Ljubo... O Momčilo... STARA: Je Г, Stari, pantiš li ti iked vakvo vrjeme? STARI: Vala jok. Je bilo zima i mećava, a i magle, al da se vako natušti, gusta ko sir i neprovidna ko noć, nije bilo za mog vakta. A da se već dvi nedelje ae diže, e, bogami, to nije bilo, a nit’ će biti iked više ko što je sade. STARA: Ni za vrjeme Turaka? STARI: Ni za njiovo vrjeme. U njiovo doba samo čadori i krv, a ni kašnje, kad su Austrijanci ušli, ni ondakarce nije je bilo. Čekn’ de maloi Ondakarce kad je Mrkonjić ovda odo bilo je magle, al nije bila zima. Mo, bijo som ti tada, bona, junak, ajduk. Ja i Ivći. A, vala, ni sadek nisom nišla manje; ko Mali Radojca som! STARA: Vučeš se ko pometna. STARI: A ti, do zemlje s’ glavu savla, ko da paseš... De ne mudruj, već podloži tu vatru. STARA: Ja som, bolan, za te Vila Ravijojla. STARI: Ja, ja. Još ne viđo da s’ polećela. (POLEĆELA VILA RAVIJOJLA) Ajde, Stara, šalio som se. Ne b’ ja tebe

207