RTV Teorija i praksa

dao ni za sto vila, a kamol’ za jednu. Draža s’ ti meni od Sunašca žarenog. Joj kad bi sinla da ovu maglu rašćeraš, snjeg rastopiš, u pjesnarcu bi te stavli... STARA; Bolje b’ ti bilo da ovcama položiš i da r malo obađeš, no što vrjeme ovđe dangubiš. STARI: Sredjo som ja to, sokolce moja. I kerove sam puštjo oko košare. Zlu ne trebalo. MLADA: Cjeli dan smo u krevetu. Šta će naja reći? Ništa joj od jutroske nisom pomogla. Sve je sama uredla... MLADI: Neka. Biće rađe i za te. Tek s’ dvaest dana u našoj kući. Znaš, drago je njoj da joj se jedinac oženjo vakvom Ijepotcom. Ih bona, što s’ m’ Ijepa i slatka. Ko jabka si. MLADA: De, bolan, dokle’š m’ to govorti? MLADI: Doklen ja oću, ništa mi ne mereš. MLADA: Što s’ vruć! MLADI: Kako i ne b’ bijo. Uz tebe b’ i mrtac oživjo. Pomamna s’ ko omca. MLADA; Ti to mene s koblom ravnaš?! MLADI: Jok, srećo moja. Samo velim da s’ ko vatra živa. Ih, samo da znaš kolko volim da si za me, a ne za njga pošla. MLADA: Mnogo s’ mi draži i miliji... ja njega niked nisom poljubla. Eto, š njim som zbog tvoje mante glave išla.

208