RTV Teorija i praksa

svake od njih). Najviše najpovoijnijih kvalifikativa („vrlo dobro”) dobio je voditelj; za njegovo ponašanje na „sceni” deca nisu izrekla nijednu najlošiju „ocenu”, niti prvu narednu („loš”), a samo ih je dvoje smatralo da je „prosečan”. Zanimljivo je da je najviše negativnih ocena (a pri tom i najmanje superlativnih) izrečeno o scenografiji. Stvar je, naime u tome što je za jednako loše mišljenje o njoj davano sasvim oprečno obrazloženje, i to zavisno od škole - što je bez sumnje imalo neposredne veze sa socio-kulturnim miljeom, sredinom u kojoj deca žive; jedni su, obrazlažući svoje nezadovoljstvo, govorili da je scenografija previše „kitnjasta”, „drečava” i sl., a drugi - da nema dovoljno sjaja i šarenila. Sadržini takmičarskog dela emisije najviše ocene dalo je 63% dece, a sva su bila spremna da već u tom prvom delu razgovora, dok se emisija tek analizovala po delovima i dok su se prisećali „čega je sve bilo” - daju konkretne i raznovrsne primedbe i predloge za njeno poboljšanje. Plesne tačke, koje nisu deo takmičenja, 68% dece smatra vrlo dobrima (najviši kvalifikativ). Primedbe se pretežno odnose na stalno učešće istih plesnih grupa. U celini posmatran, izbor muzičkih priloga je, po mišljenju dece, raznovrstan u dovoljnoj meri (tako misli više od 90% dece). Govoreći o tome kakve muzike nema dovoljno, odnosno ima previše, najčešće su tražili da bude više stranih i domaćih hitova, najnovijih muzičkih „numera”, raznovrsne muzike, a smetalo im je ponavljanje istih kompozicija i istih pevača. Posebno su zanimljiva bila mišljenja o tome šta je dominantno obeležje Muzičkog robogana u celini. Od sedam ponuđenih odgovora (među kojima je i onaj da emisija nema neko izrazito, dominantno obeležje), većina dece (56%) smatrala je da je mogućnost đruženja takvo obeležje. Zabava je bila na drugom mestu (oko 27% takvih ocena), a na trećem - razvijanje takmičarskog duha (8%). Zanimljiva jc činjenica da se, doduše posredno, iskazalo i nešto više od odgovora na

104