RTV Teorija i praksa

seizmoloških sprava što beleže potrese i eksplozije s jednog na drugi kraj globusa, mogli bismo doći do zaključka da zvućne granice pada jednog kamena obuhvataju celu planetu, sve do onih područja u kojima više nema materije, ako tako nešto uopšte postoji, koja bi taj zvuk i dalje prenosila. U fizičkom svetu, dakle, tišine jednostavno nema. Uvek negde pada nekakav kamen, ptica peva, voda teče, vazduh struji, oglašavaju se Ijudi i životinje, sudaraju se meteoriti, lete avioni, pucaju bombe. Prostor je ispunjen elektronskim signalima i ko zna čega sve u tom etru nema, znanog i neznanog, što pripada istom tom univerzumu zvuka. Ali ja čujem samo ono što je u mojoj neposrednoj blizini i onoliko koliko mi to omogućava moj sistem i trenutno stanje čula i svesti. Ja sam prijemnik zvuka s tehničkim karakteristikama ništa manje preciznim od tehničkih karakteristika jednog radio-prijemnika ili nekih drugih živih bića. Mogu da čujem kamen koji pada u mojoj neposrednoj okolini, za ono što je izvan mog slušnog opsega ja sam jednostavno gluv. U odnosu na mnoga druga živa bića ja sam krajnje neusavršen, pun nedostataka, nedovršen moglo bi se reći. Ćujem, za svoje svakodnevne potrebe, onoliko koliko mi je neophodno da čujem. Ni Mocart nije čuo više niti mu je to bilo potrebno. Betoven je i gluv komponovao. Slušni opseg moje vrste, Homo sapiensa, kreće se između 20 Hz i 20.000 Hz ili 20 KHz. Uho prosečnog čoveka ne registruje više od 40 Hz do 17 KHz. Nivo zvučnog pritiska iskazuje se u decibelima. Pucanj topa, ne znam kog kalibra i kakvog modela, je preko 130 dB, buka mlaznog motora između 130 i 140 dB. Buka prometne ulice kreće se između 70 i 80 dB. Sve je, dakle, izmerljivo. Sve? Ne, nije. To što mere te savršene napravice, tako mukotrpno i dugo iznalažene, tako skupe, tek je trunčica u univerzumu zvuka, velikana među okeanima. Od trenutka kada je zvučni treptaj stigao do onog anatomskog područja gde se vrši prijem zvuka, ti decibeli, veberi, fonovi, pokrenuli su nekakvu kazaljku, bubnu opnu, mehanizme koji beleže, pamte, prenose zvučne nadražaje i zvuk koji je ušao, sišao u podzemlja Ijudskog tela, laj majušni, majušni

119