RTV Teorija i praksa

Ijupka dečja igračka zaboravljena na pesku. I ovako, u stvarnosti, podseća viže na maketu gradića koji ne služi ničemu korisnom, ničemu upotrebljivom. Izvan zidina, Eg-Mort sa svih strana okružuju voda i močvare Kamarga. U grad se i dan danas, posle sedam vekova, može ući jedino na četiri ili pet moćnih kapija, vratnica koje su kao tvrdoglave igle kompasa usmerene na istok i na zapad, na sever i na jug. Sve je četvrtasto i ćoškasto ali Ijupko, nadstvarno. Posle razigranih gradića i gradova Provanse, gde su pravi uglovi izgubljeni u navali haotičnih improvizacija, izukrštanih linija, krivulja koje niko ne bi mogao da rasplete, ovde je sve rešeno odjednom, očigledno 'prvo na papiru, po želji Svetoga Kralja Luja, koji je poželeo da dobije tvrdi grad na mekim, plitkim i pustim peščanim obalama delte nepredvidljive reke Rone. I dobio je, grad-igračku koju bi nekakav džin mogao rastaviti i ponovo sastaviti kao one dečje igračke-kocke. Eg-Mort, svojim istrčavanjem ispred i izvan svega u Provansi, samo ističe, obasjava, aleatoriku spontanog graditeljstva Provanse, gde je, skoro svuda, prilikom gradnje, drugi kamen čekao prvi, potonji zid čekao prethodni, da ovaj, najstariji, odabere mesto, da se, bez žurbe, postavi za vekove koji dolaze, udobno da se zavali, nagne po volji, kako mu na pamet padne, pa da tek onaj mlađi, sledeći kamen, sledeći zid, učini isto. Ali u Eg-Mortu, kao da se terao inat tradiciji, nema nijedne krive linije, nema tog nereda i maženja, sem teških kula na uglovima što su ih podigli naslednici Svetoga Luja, kralja-naručioca Eg-Morta, dva Filipa neobičnih imena, nadimaka valjda, Filip Smeli i Filip Lepi. (Muzika.) Pre nego što smo prošli kroz severnu kapiju mogao sam još i da zamislim nakinđurene francuske krstaše kako se šepure po ulicama grada-kasarne po blagom provansalskom vetru, majskom mistralu. Unutra, iznutra, Eg-Mort bio je filovana torta koja se po malo čemu razlikovala od dubrovačkog Straduna. Kao da su glavom bez obzira pobegli moji isfanlazirani krstaši pred teškim, slepljenim rojem Francuza, Evropljana i drugih lurista-nomada sa svih strana sveta.

133